Много камера, много изјава, много друштвених мрежа – а када су бирачи дошли на ред, резултат је био знатно скромнији. Снага народа, странка федералног министра унутрашњих послова Раме Исака, освојила је свега 0,99 одсто гласова у утрци за Заступнички дом Парламента Федерације БиХ.
Према тренутно објављеним резултатима, Снага народа је за Парламент Федерације БиХ добила 7.491 глас, односно 0,99 одсто, што је далеко испод изборног прага.
А тек поглед на поједине кантоне показује размјере изборног резултата странке чији је предсједник посљедњих неколико година био готово незаобилазан у медијима.
У Средњобосанском кантону Снага народа завршила је на дну са свега око 0,19 одсто гласова, односно приближно 170 гласова према пресјеку резултата. У Херцеговачко-неретванском кантону освојила је тек 0,11 одсто, у Унско-санском 0,24 одсто, док је у Тузланском кантону остала на свега 0,21 одсто.
И ту се намеће једноставно питање:
Гдје си, Рамо?
Годинама је Рамо Исакмеђу медијски најекспониранијим политичарима у Федерацији БиХ. Изјаве, телевизијска гостовања, видеоснимци, друштвене мреже, породични наступи и поруке које су често постајале виралне учинили су га једним од најпрепознатљивијих политичких лица у БиХ.
Али избори су још једном показали да препознатљивост није исто што и политичка подршка.
Можете имати стотине хиљада прегледа на друштвеним мрежама, бити тема портала и телевизијских емисија и готово свакодневно производити садржај који привлачи пажњу јавности. Ипак, када се угасе камере и пред грађанина стави гласачки листић, једино што се рачуна јесте глас.
А тих гласова за Снагу народа, барем на федералном нивоу, било је мање од једног процента.
Посебно је занимљиво што се ради о странци човјека који обавља једну од најважнијих функција у извршној власти Федерације БиХ – функцију федералног министра унутрашњих послова.
Таква позиција сама по себи доноси огромну политичку и медијску видљивост. Управо зато резултат од 0,99 одсто отвара питање колико је стварна политичка снага изграђена током претходних година, а колико је постојала само слика политичке снаге у јавном простору.
