Ивана Момчиловић је као дијете годинама свједочила насиљу у породици. Са 19 година преживјела је експлозију ручне бомбе у којој је изгубила оба родитеља.
„Моји родитељи су константно водили рат, у нашој кући је редовно била присутна свађа, малтретирање, физичко и психичко злостављање тако сам ја нажалост присуствовала свему томе годинама“, каже Ивана Момчиловић.
Како наводи, отац је био ожењен човјек са дјететом, али је и даље излазио и понашао се као младић, те га је мајка упознала као слободног човјека не знајући да га код куће чекају жена и дијете.
„Она је почела са њим да се забавља. У моменту када је она то сазнала, зашто није прекинула не знам. Ја као дијете то тада нисам схватала, данас схватам да је мој отац живио дупли живот стално. Он је и даље имао двије жене и два дјетета. Његов брак са првом женом се није завршио када је почео да живи са мојом мајком и када је добио мене, он је наставио да живи дупли живот“, појашњава она.
Иванин отац је годинама вријеђао њену мајку, а иако су други то видјели, нико није реаговао.
„Углавном је пио много и кад дође кући, те свађе се често нису тицале њих него неких других људи и то је узимало маха. Ја сам лежала у свом кревету у хрпи стакла, била сам мала, четврти разред, и сутрадан сам сасвим нормално ишла у школу. И то је најгоре од свега, што се преко тога прелазило као да се ништа није десило и да сутра све функционише нормално. Моја мама је редовно одлазила на посао са шљивом или без шљиве испод ока. Ја сам редовно ишла у школу и играла се са дјецом, иако сам претходну ноћ трпјела хаос“, додаје Ивана.
Неколико мјесеци прије трагедије, Ивана се будила у страху да су родитељи помирили јер је мајка одлучила да остави оца, на шта је он одговарао страшним пријетњама.
„У тренутку кад сам остала сама и одлазила код пријатељица, стално сам посматрала родитеље са стране и чекала када ће се потући јер сам као дијете мислила да је то нормално и да се то дешава свуда. Кад одрасташ у томе, не знаш за друго“, наводи Ивана.
Двије године прије трагичног догађаја, Иванин отац је набавио ручну бомбу, али је трагедија тада избјегнута.
„Он је њу поново почео да узнемирава, показао јој је ручну бомбу у руци. Сједио је наспрам нас тако да нисмо могли да изађемо из куће, биле смо заробљене. Тај терор је трајао око два сата“, каже Ивана и додаје да је тада имала момка који је требао да дође код ње.
„Када је момак дошао, мој отац је рекао да ће га убити ако му ишта кажу. Као дијете, знаш да си у проблему, али не желиш да увалиш некога у још већи проблем. Ми смо само сједиле и ћутале. У једном тренутку појавио се и мој теча којег је комшија позвао јер је чуо буку“, рекла је Ивана.
Након што је мајка одлучила да уђе у кућу, отац је узео ручну бомбу и кренуо за њом.
„Знала сам шта се дешава и шта слиједи. Скочила сам му на леђа и он је активирао ручну бомбу. Мој момак и теча су одмах ушли за нама“, каже Ивана.
Момак је у тренутку експлозије спасио Ивану од детонације.
„Пробудиłам се наслоњена на зид и осјетила да нешто није у реду са мојим рукама. Имала сам тешке повреде, а на лијевој руци сам остала без прста. Отац је преживио детонацију, док је мајка одмах преминула“, наводи Ивана.
