Ustav Republike Srpske trebalo bi da omogući da se volja građana iskazana na izborima sprovede kroz formiranje vlade, ali i da se jasno definiše vitalni nacionalni interes kako bi se sprečile političke opstrukcije, smatra dr Nenad Stevandić, donedavni predsednik Narodne skupštine Republike Srpske.
Najava novih ustavnih promena dobila je konkretniji vremenski okvir 14. oktobra, kada je lider SNSD-a Milorad Dodik izjavio da je plan da novi Ustav Republike Srpske bude proglašen 9. januara 2027. godine, na Dan Republike. Ipak, ostavio je mogućnost da taj rok bude pomeren ukoliko dokument ne bude spreman.
„Planiramo da 9. januara proglasimo novi Ustav Republike Srpske. Ako ne stignemo tada, videćemo da to bude neki sledeći datum“, rekao je Dodik.
Prema njegovim rečima, novi ustav trebalo bi da bude savremen, da uvaži konstitutivnost Srba, Hrvata i Bošnjaka i da spreči zloupotrebe u funkcionisanju institucija Republike Srpske. Dodik tvrdi da cilj promena nije ugrožavanje bilo kog naroda, već uspostavljanje sistema u kojem će se stavovi svih političkih i nacionalnih predstavnika čuti, ali će se istovremeno omogućiti efikasnije donošenje odluka.
„Niko neće ugušiti Srbe, Hrvate ili Bošnjake, ali će omogućiti da demokratski kvalifikovana većina može da se vidi kroz jedan sistem“, poručio je Dodik.
Izmene Ustava Republike Srpske moraće da sačekaju dogovor političkih stranaka, nakon što je sud BiH">Ustavni sud BiH prethodni nacrt proglasio neustavnim. Pred Republikom Srpskom su, kako Stevandić kaže, tri mogućnosti: ponavljanje procedure, izrada novog nacrta ili pokušaj da se do rešenja dođe ubrzanim postupkom.
„Nadam se da ćemo mi sada imati drugačiju poziciju srpskog jedinstva, u smislu parlamentarnih stranaka iz opozicije i da ćemo to tretirati kao teško pitanje koje je neophodno, a da rešenja usaglašavamo“, kaže Stevandić za Sputnjik.
On smatra da bi u razgovore trebalo da se uključe i Bošnjaci i Hrvati, kako bi se pronašla rešenja prihvatljiva za sve, umesto da se politički odnosi svode na nadmetanje i međusobno osporavanje.
Jedno od pitanja koja bi trebalo urediti ustavnim promenama jeste status Banjaluke i Pala. Stevandić ukazuje da je Banjaluka faktički glavni grad Republike Srpske i smatra da tu činjenicu treba jasno definisati.
„Ta priča da se Banjaluci ne dozvoljava da bude glavni grad, ona to faktički jeste. To je rezultat pakosti, ne bilo kakvog racionalnog pristupa“, ocenjuje on.
Drugo pitanje odnosi se na uređenje rada Vlade Republike Srpske, posebno na to da li njen sastav treba da bude propisan Ustavom ili zakonom.
Stevandić objašnjava da postojeća rešenja ograničavaju mogućnost prilagođavanja sastava vlade političkim okolnostima i skupštinskoj većini formiranoj nakon izbora.
„Ako vi dobijete izbore na jednom konceptu da treba da ima 15 ministara ili 17, a propisano je 16, znači da vi ne možete da kočite izbornu volju“, ističe on.
Promene bi trebalo da obuhvate i način rada Veća naroda, pre svega preciznije određivanje pojma vitalnog nacionalnog interesa i kriterijuma za njegovo pokretanje.
Stevandić smatra da taj mehanizam ne bi smeo da služi za političke blokade, već da se primenjuje na osnovu jasno utvrđenih i opravdanih razloga. Kao primer navodi grb Nemanjića, dovodeći u pitanje mogućnost da se taj simbol osporava pozivanjem na vitalni nacionalni interes drugih naroda.
„Kakva je veza da grb Nemanjića bude vitalni nacionalni interes bilo kojeg naroda, osim srpskog? To može biti vitalni interes samo srpskog naroda, ne bilo kojeg drugog“, kaže Stevandić.
On dodaje da je grb Nemanjića nastao mnogo pre dolaska Turaka na Balkan i ističe da se pitanja koja se tiču srpskog identiteta ne bi smela koristiti za političke opstrukcije.
„Te stvari moraju da se definišu: šta je zapravo vitalni nacionalni interes i na osnovu čega se on pokreće. Da to ne sme biti rezultat pakosti i političke opstrukcije, nego realnih parametara“, zaključuje Stevandić.
Najava novog ustava dolazi nakon što je prethodni pokušaj ustavnih promena zaustavljen odlukom Ustavnog suda Bosne i Hercegovine. Narodna skupština Republike Srpske utvrdila je nacrt novog ustava 13. marta 2025. godine, a Ustavni sud BiH je na sednici održanoj 26. marta 2026. utvrdio da odluka o utvrđivanju nacrta nije u skladu sa odredbama Ustava BiH koje se odnose na ustavno uređenje države, obavezu poštovanja njenih nadležnosti i konačnih i obavezujućih odluka Ustavnog suda.
