ВАШИНГТОН – Високи представнику БиХ није никад био овлаштен да доноси законе, ни према Повељи UN, ни по Уставу БиХ нити према осталим правни документима који признају право на самоопредјељење, стога, су ништавни сви акти које је наметао, позивајући се на такозвана бонска овлаштења, наводи се у тексту чији су аутори Џозеф Шмиц и Брајан Кенеди са престижног америчког Универзитета Харвард.
КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ
- Аутори рада са Харварда тврде да високи представник у БиХ никада није имао законодавна овлашћења.
- У раду се оспорава правна ваљаност аката наметнутих позивањем на бонска овлашћења.
- Аутори се позивају на Повељу UN, Устав БиХ, Устав САДи принцип супсидијарности у EU.
- Наводи се да су високи представници донијели укупно 341 закон.
- Као могуће рјешење предлаже се одлука Уставног суда БиХ или Европског суда за људска права.
- Аутори сматрају да би Србијаи Хрватскамогле заједнички подржати став да високи представник нема уставну надлежност да доноси законе.
Повеља UN као темељ правне анализе
У раду објављеном у научном часопису „Харвардов журнал права и међународне политике“, као први примјер нелегитимности законодавних овлаштења високог представника наводи се члан један Повеље UN који дефинише право на самоопредјељење као основно начело демократског друштва.
– Право народа на самоопредјељење једно је од водећих начела за очување међународног мира и безбједности. Основно начело самоопредјељења у сваком друштву заснованом на владавини права јесте да законе могу доносити искључиво они који су за то овлаштени – наводи се у Повељи UN коју су цитирали аутори.
Устав БиХ и принцип супсидијарности
У раду се повлачи јасна паралела између члана 3а Устава БиХ и десетог амандмана на Устава САД, који не помињу изричито начело супсидијарности, али га суштински уграђују.
У Уставу БиХ, усвојеном као Анекс четири Дејтонског мировног споразума изричито се каже да „све владине функције и овлаштења, која овим уставом нису изричито додијељена институцијама БиХ, припадају ентитетима.“
С друге стране, амерички Устав прописује да „овлаштења која Уставом нису повјерена САД нити су њиме ускраћена савезним државама, задржавају савезне државе, односно народ“.
Аутори наводе да је Уговором о EU из 2007. године прописано да, у складу са начелом супсидијарности, у областима које нису у искључивој надлежности Уније, она дјелује само ако чланице не могу остварити циљеве или то не могу учинити у довољној мјери.
У раду се подсјећа на став енглеског правника и политичара Вилијама Блекстона, који је још 1765. године у свом дјелу „Коментари о законима Енглеске“ написао да је „за саму суштину закона неопходно да га доноси врховна власт“, наглашавајући да су суверенитет и законодавна власт узајамно повезани и не могу постојати једно без другог.
Стотине наметнутих закона
У својој књизи „Уставни положај Хрвата у БиХ“ бивши предсједник Уставног суда БиХ Мато Тадић прецизирао је да су високи представници донијели укупно 341 закон, међу којим већина из области реформе правосуђа, оних који се тичу државних симбола, као и других на нивоу БиХ.
Узимајући у обзир све примјере из устава и правних докумената, аутори су дошли до закључка да високи представник није врховна власт у БиХ и да су ништавни сви закони које је донио, позивајући се на такозвана бонска овлаштења, будући да му потписнице Дејтонског споразума никада нису пренијеле законодавна овлаштења.
Како оспорити бонска овлашћења
Према ставу аутора, заснованом на изнесеним чињеницама, први човјек OHR-а би, у складу са начелом супсидијарности, требао сам да прихвати Мишљење Уставноправне комисије Парламентарне скупштине БиХ од 13. фебруара ове године, према којем нема уставну надлежност да доноси законе.
Аутори напомињу да би једно од рјешења могло бити да суд БиХ">Уставни суд БиХ или Европски суд за људска права донесу формалну одлуку којом би утврдили да високи представник „нема уставну надлежност да доноси законе“, те да су бонска овлаштења из 1997. године, на којима су засновани ти „закони“, ништавна као да никада нису ни постојала.
– Још једно рјешење у вези са бонским овлаштењима могло би бити да овлаштени представници Србије и Хрватске издају заједничку изјаву којом би потврдили своју сагласност са Мишљењем Уставноправне комисије Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ – сматрају аутори са Универзитета Харвард.
„Акти привидног законодавства“
У тексту се оцјењује да је, након именовања Луиса Кришока за вршиоца дужности високог представника, дошло вријеме да се тиранска бонска овлашћења на основу којих су донесене стотине „аката привидног законодавства“ прогласе ништавним од почетка (аб инитио).
– Када се то догоди, народи у БиХ моћи ће сам да одлучују о својој будућности, а Американци ће моћи да инвестирају у пријатељску европску земљу. Што је најважније, ако предсједник САД Доналд Трамп узврати подршку коју је више пута добијао од предсједника Републике Српске Милорада Додика, Америка ће у БиХ, у глобалној конкуренцији за важне стратешке ресурсе, имати пријатеља и партнера – наводи се у закључку научног рада.
