Након конституисања Парламентарне скупштине БиХ и формирања власти у Босни и Херцеговини, једно од првих озбиљнијих питања које би се могло покренути је избор нових чланова Централне изборне комисије БиХ (ЦИК).
ХЅи СНСДвећ годинама тврде да постојећи састав ЦИК-а није легалан и легитиман, наводећи да су чланови именовани мимо закона и да су страначки кадрови. Четворо чланова ЦИК-а, именованих у марту 2020. године, су Ахмет Шантић, Суад Арнаутовић, Вања Бјелица Прутина и Јован Калаба. Њихов мандат траје седам година. Касније су именовани Жељко Бакалари Владо Рогић, док је Ирена Хаџиабдићчлан ЦИК-а иако јој је мандат формално истекао 2023. године.
Три од пет чланова који ускоро истичу мандат испуњавају услове за пензију, али су измјене Изборног закона које је наметнуо Кристијан Шмит омогућиле да остану на функцији без обзира на старосну пензију.
У марту ове године истиче мандат пет од седам чланова ЦИК-а: Шантићу, Арнаутовићу, Калаби, Бјелица Прутини и Бакалару. Хаџиабдићевој је мандат истекао 2023., а Рогићу истиче 2028. године.
Према Изборном закону БиХ, ЦИК је дужан најкасније 180 дана прије истека мандата обавијестити Колегијум Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, а најкасније 150 дана прије истека мандата расписати јавни конкурс за попуњавање позиција. Ове обавезе до сада нису испуњене, а нови сазив Представничког дома ће преузети овај задатак.
ХЅ је предложио измјене Изборног закона које би промијениле процедуру избора чланова ЦИК-а, предлажући да конкурс спроводе и чланове предлажу чланови Колегијума Представничког и Дома народа Парламентарне скупштине БиХ. Овај приједлог је још у процедури и далеко је од усвајања.
