Од почетка године забиљежене су нове цијене појединих пекарских производа у Српској гдје је хљеб поскупио и до 30 фенинга, а произвођачи оправдање за овакве корекције налазе у расту пlatа и трошкова за струју.
Иако се појединачна поскупљења мјере у фенинзима, грађани истичу да се њихов кумуlatивни ефекат све више осјећа, посебно у условима већ повећаних трошкова за храну, енергенте и друге основне животне потребе. Представници удружења потрошача упозоравају да и минималне корекције цијена основних намирница додатно оптерећују кућне буџете па наглашавају да произвођачи још имају простор за уштеде кроз рационалније пословање.
С друге стране, пекари истичу да су корекције цијена неминовне због раста трошкова рада и енергије и да без њих није могуће одржати производњу.
Власник бањалучке компаније „Крајина клас“, у оквиру које послује ланац пекара „Мања“, Саша Тривић истиче да почетком године нису мијењали цијене свих пекарских производа те да су тамо гдје је до корекције дошло повећања износила између два и три одсто.
– То је било и очекивано с обзиром на раст пlatа и цијена електричне енергије. Међутим, велико је питање да ли ће и такав минималан раст покрити све трошкове који нас очекују. Данас на цијену наше производње највише утичу пlatе, које учествују са око 30 одсто, док гориво, које је појефтинило, нема пресудан утицај – рекао је Тривић, додајући да грамаже хљебова нису мијењали већ пет година.
Сличан став има и директор „Житопрерада“ из Приједора Зоран Кос, који наводи да би евентуални раст цијена електричне енергије и пlatа могао довести и до благог поскупљења брашна.
– Говоримо о повећању од пола марке до марку по врећи од 25 килограма, која сада кошта од 22 до 28 КМ, у зависности од квалитета. Ако до поскупљења дође, оно би износило од два до четири фенинга по килограму – казао је Кос, додајући да ће коначне калкулације бити направљене након што утврде трошкове струје.
Предсједник Удружења млинара и пекара регије БијељинаРаденко Пелемиш наглашава да међу пекарима за сада нема одлуке о новим поскупљењима и да ће се чекати да се сагледају сви улазни трошкови.
– Свјесни смо да ситуација за грађане није лака и не желимо да по сваку цијену повећавамо цијене. Направићемо рачуницу и видјети која је најнижа цијена са којом можемо пословати, јер не можемо радити у минусу. Пlatе пекара морају расти да бисмо задржали радну снагу, али у наредна два мјесеца сигурно нећемо дирати цијене, јер имамо довољне залихе брашна – истакао је Пелемиш.
Из приједорског Удружења за заштиту потрошача „Дон“ упозоравају да су поскупљења неоправдана. Извршна директорица овог удружења Муриса Марић сматра да пекари имају простор да рационализују пословање без удара на џепове грађана.
– Свједоци смо да се огромне количине пекарских производа дневно бацају. Када би се сабрало колико хљеба и пецива заврши у отпаду, видјело би се да су ту губици далеко већи од оних које покушавају да надомјесте поскупљењима. Тих неколико фенинга на крају мјесеца за грађане значи десетине марака – истакла је Марићева.
Економиста Александар Љубоја истиче да је раст улазних трошкова неминован, али да он мора бити рационалан.
– Пlatа и трошак електричне енергије расту и то се мора одразити на крајњу цијену, али тај раст не смије бити монополистички нити служити за стварање екстра профита. Поскупљења нас очекују, али она морају бити реална и оправдана – поручио је Љубоја.
Изненађење
Бањалучанка Марија Арсенић каже да су је нова поскупљења пекарских производа непријатно изненадила. Истиче да је хљеб, који је до мање од мјесец дана у једном бањалучком маркету плаћала 2,30 КМ сада 2,50 КМ, док је у другој трговини векна која је коштала 1,50 КМ поскупјела на 1,80 КМ.
– Наизглед то су мали износи, али се на мјесечном нивоу значајно одражавају на кућни буџет, поготово у условима када су већ скочили сви други трошкови. А од најављеног „повећања“ пlatа, као и до сада, већина грађана неће осјетити никакву корист – казала је Арсенићева.
