Само дан након парламентарних избора у Србији, на којима је досадашња власт Александра Вучића доживјела пораз, из Хрватске и Словеније стигли су први захтјеви упућени будућим властима у Београду. Док Загреб тражи отварање архива безбједносних служби и достављање документације о ратним догађајима деведесетих година, Љубљана је отишла корак даље, поручивши да неће подржати напредак Србије ка Европској унији док не добије архиве некадашњих југословенских тајних служби.
Овакве поруке стижу у тренутку када Србијапролази кроз значајне политичке промјене, а нова власт још није ни конституисана. Оне истовремено показују да промјена политичког руководства у Београду неће аутоматски значити и уклањање препрека на европском путу Србије.
Словенија поставила услов: Без архива нема европског напретка
Словеначки премијер Јанез Јанша јасно је поручио да његова земља неће дати сагласност за даље напредовање Србије у преговорима са Европском унијом док Београдне преда документацију некадашњих југословенских обавјештајних и безбједносних служби која се односи на Словенију.
Јанша је свој став објавио на друштвеној мрежи X, дан након избора у Србији, нагласивши да се захтјев односи на архиве Удбе, Службе државне варности, Југословенске народне армије и других служби бивше СФРЈ.
Његова порука стигла је упркос претходним изјавама европске комесарке за проширење Марте Кос, која је поручила да су врата Европске уније отворена Србији.
Тиме се отвара питање колико ће биlatерални захтјеви појединих чланица EUутицати на темпо европских интеграција Србије, без обзира на реформске потезе будуће власти.
Хрватска тражи документацију о ратним догађајима
Готово истовремено, потпредсједник хрватске Владе и министар хрватских бранитеља Томо Медвед изнио је очекивања Загреба од нове власти у Београду.
Медвед је изјавио да Хрватскаочекује отварање архива некадашње Службе државне безбједности и достављање информација које хрватске институције, према његовим ријечима, безуспјешно траже већ десет година.
Хрватски министар сматра да се у тим документима налазе одговори на питања која су остала неријешена из периода ратних сукоба деведесетих година.
Осим достављања документације, Медвед је затражио наставак процесуирања одговорних за ратне злочине и суочавање Србије са њеном улогом у догађајима из тог периода.
Према његовим ријечима, отварање архива представљало би важан корак ка нормализацији односа двије државе.
За разлику од словеначког премијера, Медвед у овој изјави није изричито условио европске интеграције Србије испуњавањем хрватских захтјева.
Промјена власти не значи и крај политичких условљавања
Иако захтјеви Загреба и Љубљане нису идентични, заједничко им је то што су упућени непосредно након изборног пораза досадашње власти, прије него што је нови политички врх Србије преузео одговорност за вођење државе.
Такав тренутак отвара шире политичко питање: да ли ће нова власт у Србији имати више простора за унапређење односа са сусједима или ће се суочити са низом отворених питања наслијеђених из претходних деценија?
Посебно је осјетљиво питање повезивања европских интеграција са биlatералним споровима, јер државе чланице Европске уније имају значајну улогу у одлучивању о даљем току приступних преговора.
С друге стране, отварање архива, расвјетљавање судбине несталих и сарадња у процесуирању ратних злочина представљају питања од јавног интереса, која превазилазе дневне политичке односе.
Пред новом влашћу озбиљан дипломатски изазов
Изборни пораз досадашње власти у Србији отворио је могућност за другачији приступ регионалним односима и европским интеграцијама. Међутим, прве поруке из Загреба и Љубљане показују да ће се нова администрација суочити са захтјевима који не зависе искључиво од унутрашњих политичких промјена.
За Београд ће један од првих дипломатских изазова бити проналажење равнотеже између сарадње са сусједима, рјешавања отворених историјских питања и очувања сопствених преговарачких позиција.
Остаје да се види хоће ли нова власт захтјеве Хрватске и Словеније прихватити као прилику за побољшање међудржавних односа или ће они постати нова тачка политичких неслагања у региону.
