Додик је истакао да Република Српска за укидање америчких санкција није ништа продала, уступила нити се одрекла било којег свог дијела, већ да је нова америчка администрација схватила да је према њеним представницима учињена неправда.
– Свакако сматрам да је Милорад Додиксвојом бескомпромисном борбом и упорношћу да се Република Српска остави на миру, односно да се сама пита, отворио врата. Ми смо и раније покушавали да нађемо саговорнике у Вашингтону и многим другим мјестима, али једноставно није било слуха и нису хтјели да нас слушају – рекао је Игор Додик за АТВ.
Према његовим ријечима, промјена је наступила доласком Трампове администрације, у којој су представници Републике Српске пронашли саговорнике који разумију њихов став да народе треба да представљају људи изабрани на изборима.
– Трудили смо се из године у годину, али једноставно нисмо имали саговорника. На срећу и хвала Богу, у новој америчкој администрацији нашли смо саговорнике који нас апсолутно разумију. Њима је приоритет да се народи сами питају у својој земљи и да представници изабрани на легитимним демократским изборима представљају народ, а не да законе намећу нелегални високи представници и да неки странац уређује земљу – рекао је Додик.
Посебну улогу у разговорима приписао је српском члану Предсједништва БиХ Жељки Цвијановић, као и ширем тиму људи који је учествовао у успостављању контаката.
– Морам да споменем предсједницу Жељку Цвијановић, која је даноноћно радила, преговарала и разговарала. Кажем даноноћно јер временска зона није дозвољавала да то увијек буде преко дана и знам да смо причали и ноћима. Свакако су ту и Ана Тришић Бабић, Немања Ковачевић и велики број људи који су помогли свему овоме – навео је Додик.
Он је рекао да су након укидања санкција, прије скоро годину дана, биле присутне бројне спекулације о томе шта је Република Српска заузврат уступила америчкој администрацији.
– Колико год да смо у том моменту причали да нисмо ништа уступили и да је само исправљена неправда, било је људи који нису вјеровали. Вријеме је показало да ништа нисмо уступили и да су људи са друге стране схватили да је учињена неправда. Апсолутно се ниједног дијела Републике Српске нисмо одрекли – нагласио је Додик.
Као највећу промјену у односима са америчком администрацијом издвојио је престанак политичких притисака и наметања одлука.
– Суштински се промијенио став и однос према нама. Више нема никаквих наметања, нема, морам тако да кажем, каубојске политике Марфија и Шмита, који су вршили огромне притиске према руководству Републике Српске само зато што смо размишљали својом главом, а не онако како су они хтјели – рекао је Додик.
Као доказ да циљ ранијих санкција, према његовом мишљењу, није била борба против корупције, навео је да су се на америчкој црној листи нашли предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске, први човјек Уставног суда Републике Српске и директор Радио-телевизије Републике Српске.
– Када видите да су били под санкцијама само зато што су били у Одбору за обиљежавање Дана Републике Српске, онда схватите да њихов циљ није био да елиминишу појединце због корупције или нелегалних радњи. Хтјели су да угуше систем и руководство, развласте Републику Српску и њене надлежности пренесу у Сарајево– нагласио је Додик.
Говорећи о периоду у којем се налазио на америчкој црној листи, Додик је рекао да га личне санкције нису толико погодиле колико мјере уведене његовим пријатељима и другим блиским људима.
– Санкције према мени нису ме толико узбудиле нити повриједиле, али су ме повређивале санкције према мојим пријатељима, блиским особама и рођацима који су се на њима нашли само зато што су били повезани са мном пријатељски, кумовски или родбински. Све што се презивало Додик стављали су под санкције – подсјетио је Додик.
Навео је да су поједини људи који су се бавили искључиво својим пословима завршили на црној листи само зато што су познавали њега или његовог оца.
– Када знате шта радите, којим правцем идете и да радите исправно, онда то некако занемарите јер знате да ће се неправда једном исправити. Али људи који су се бавили само својим послом долазили су на црну листу зато што су познавали нас. То ме је највише повриједило – рекао је Додик.
Промјена политичких односа, према Додиковим ријечима, отворила је и финансијски простор који је за Републику Српску раније био потпуно затворен. Навео је да је Српска два пута емитовала обвезнице и да је знатан дио новца за инвестиције обезбијеђен од америчких, европских и других свјетских Фондова и банака.
– До прије годину дана то је било апсолутно заустављено. Сваки вид финансијског тока према Републици Српској био је блокиран. Данас имате добронамјерне инвеститоре који желе овдје да улажу и запошљавају нове људе – рекао је Додик.
Као предности Републике Српске издвојио је близину Европске уније, цијену електричне енергије, образовану радну снагу и природне ресурсе.
– Када инвеститори виде наше услове, да смо на граници Европске уније, да имамо јефтину енергију и едуковану радну снагу, они заиста желе да улажу. Данас смо препознати од америчких фондова и инвеститора, а резултат тога је и инвестициони циклус који никада није био већи у Републици Српској. Док смо били под санкцијама, једноставно нисмо могли да им приђемо, а сада се то потпуно отворило и промијенило – рекао је Додик.
Говорећи о посјети Доналда Трампа Млађег Бањалуци у априлу ове године, Додик је рекао да је она ставила Републику Српску у фокус бројних свјетских медија и повећала интересовање страних инвеститора.
– Сама чињеница да је дошао у Бањалуку заиста је била велика. Виђали смо се више пута прије његовог доласка, а посљедњи пут смо у Будимпешти разговарали о енергетском потенцијалу Републике Српске. Пошто њега много занима вјештачка интелигенција, препознао је Републику Српску као базу коју могу да користе амерички и свјетски инвеститори – навео је Додик.
Његова идеја је да се енергетски потенцијал Републике Српске искористи за изградњу дата центара које би закупљивале највеће свјетске технолошке компаније.
– Можемо да направимо дата центре и да компаније попут Мете, Гугла и других дођу овдје и закупе простор. Волио бих да Република Српска изгради дата центре и изнајмљује их америчким и свјетским компанијама за чување података. То би нам донијело огромне приходе који би се сливали у буџет Републике Српске – нагласио је Додик.
Оцијенио је да би такве инвестиције, осим финансијске користи, допринијеле и политичкој и безбједносној стабилности Републике Српске, јер би великим свјетским компанијама било у интересу да простор у којем чувају податке остане миран и заштићен.
Према његовим ријечима, након посјете Доналда Трампа Млађег у Републику Српску долазили су и други инвеститори заинтересовани за улагања у енергију, дата центре и вјештачку интелигенцију.
Додик је рекао да су амерички саговорници замољени да помогну у рјешавању несугласица између Републике Српске и Сарајева како би били одблокирани енергетски и технолошки пројекти.
Развој вјештачке интелигенције и нових технологија, према његовим ријечима, не значи да сваки грађанин мора познавати алгоритме, већ да технологија треба да поједностави свакодневни живот.
– Не сматрам да свако од нас треба да зна алгоритам вјештачке интелигенције, не знам га ни ја. Оно што ће нам помоћи јесте дигитализација, повећање ефикасности процедура, смањење бирократије и корупције, а прије свега више неће бити шалтера – рекао је Додик.
Као примјер је навео одређене процесе дигитализације локалне управе у Градишци, о којима је разговарао са градоначелником Зораном Аџићем.
– Људи сада једним кликом могу да дођу до увјерења о некажњавању, држављанству или родног листа, а да не морају да иду од шалтера до шалтера и губе вријеме. То морамо да уведемо на нивоу цијеле Републике Српске и сматрам да ће то помоћи нашем народу – рекао је Додик.
Додик се осврнуо и на вишегодишње спекулације о његовој повезаности са ИТ компанијом „Проинтер“, која је угашена након што су јој због америчких санкција затворени банковни рачуни. Рекао је да никада није био власник нити запослен у тој компанији, али је потврдио да је подржао њено оснивање и учествовао у креирању пројекта.
Идеја је, према његовим ријечима, настала прије више од десет година након што је, интересујући се за идеје о дигитализацији, стекао контакте током значајних међународних ИТ конФеренција.
– Дошли су ми пријатељи и ентузијасти који су жељели да направе још једну фирму јер су сматрали да имамо велики број инжењера и паметних људи чије се знање може искористити. Идеја је била да се направи ИТ компанија која неће радити само у Републици Српској него и шире. Ја сам то подржао, учествовао у креирању тог пројекта и повезао их са свјетским компанијама са којима су направили значајна партнерства – навео је Додик.
Навео је да се касније повукао како медијски притисци и повезивање његовог имена са компанијом не би нанијели штету његовој породици, а ни фирми која је запошљавала више од 500 радника.
– Наравно да ми је данас жао што се ово све издешавало. Сматрам да је то био злочин над памећу Републике Српске. Квалитетни инжењери и други људи радили су у тој фирми више од десет година. Оно што ме обрадовало јесте да је менаџмент, упркос свим проблемима, одлучио да свим радницима испlatи двије пlatе унапријед док се не снађу и пронађу нови посао – рекао је Додик.
Додао је да су некадашњи радници компаније касније пронашли послове у другим фирмама захваљујући знању, сертификатима, лиценцама и искуству.
Одговарајући на питање има ли у Републици Српској простора за младог, образованог и способног човјека без партијске књижице, Додик је рекао да у реалном сектору, посебно у ИТ индустрији нико не гледа страначку припадност.
– Оно што јесте проблем данас у јавној управи јесте да се некада запошљава тако да приоритет има партијска припадност. Али морам да споменем премијера Саву Минића, који је приликом формирања Владе тражио слободу да изабере сараднике према стручности и знању – навео је Додик.
Као примјере је навео министре без чланске књижице СНСД-а, међу којима су министар Драга Мастиловић, министар Радан Остојић, који је дошао из Борачке организације, и Раденко Бубић из реалног сектора.
– То показује ширину и да желимо да напредујемо, као и да у први план и приоритет морамо ставити знање и струку. Страначке припадности и лојалности увијек ће бити и мислим да се то тешко може потпуно искоријенити, али ови примјери показују напредак у том смислу – нагласио је Додик.
Говорећи о спекулацијама да стоји иза појединих медија, попут UNА телевизије, Додик је навео да су пројекат покренули српски држављани из Њемачке, иза којих су стајали њемачки фондови заинтересовани за улагање у нову регионалну телевизију.
– Када сте имали западни капитал усмјерен преко регионалних тв станица на пропаганду против Републике Српске и капитал из Катара кроз Ал Џазиру, сматрао сам да треба да постоји простор у којем ће Република Српска изнијети свој став. Молио сам и захтијевао да пројекат крене из Бањалуке, да се глас из Бијељине, Брчког и Добоја чује и у Скопљу и Љубљани – навео је Додик.
Његово учешће, како каже, сводило се на инсистирање да сједиште телевизије и највећи број радних мјеста буду у Бањалуци, а не да Република Српска добије само малу дописничку редакцију.
Навео је да је пројекат у Хрватској био означен као „Додикова телевизија“ и „српска пропаганда“, због чега није добио дозволу за емитовање.
– У Загребу је радило више од 70 људи који су 12 мјесеци примали пlatе, а телевизија није могла да добије дозволу за емитовање. Нису хтјели да је издају јер су сматрали да Игор Додик стоји иза те телевизије – рекао је Додик.
Одбацио је тврдње да је UNА телевизија била пројекат СНСД-а, наводећи да су у њеном програму били заступљени представници и власти и опозиције.
– Једина моја молба и моје учешће у том пројекту били су да се чује глас Републике Српске и ништа више. Нажалост, ни то није успјело – закључио је Додик.
