Цијене станова из 1994. године данас дјелују нестварно, али бројке показују да куповина некретнине тада није била ништа лакша него данас. Стари огласи из Београда откривају колико су коштали квадрати, али и колико је просјечних пlatа било потребно да би се тада купио стан.
Друштвеним мрежама поново кружи исјечак из новина из 1994. године агенције за некретнине InterДил, преносе српски медији.
Гледајући стари новински стубац, пажњу одмах привлачи то што су све цијене изражене у њемачким маркама (ДМ), јединој валути којој се тада вјеровало.
Стан у насељу Карабурма (20 м²) на 4. спрату продавао се тада за 25.000 ДМ.
За популарни Блок 45 (73 м²) у приземљу било је потребно издвојити 65.000 ДМ.
Строги Центар (63 м²) на првом спрату нудио се по формули „договор”, док је нешто већи стан у самом центру од 100 м² коштао фиксних 220.000 ДМ.
У просјеку, квадратни метар у Београду те 1994. године варирао је од 900 до 2.200 ДМ за премиум локације, преноси Цитy магазине.
Економски парадокс: Пlatа вс. квадрат
На први поглед, куповина стана од 65.000 марака звучи као сан снова за данашње купце. Али, није тако.
Након стабилизације и увођења новог динара, просјечна пlatа у СР Југославији током 1994. године износила је око 100 до 150 њемачких марака у реалној куповној моћи (неријетко и мање у зависности од мјесеца).
Да бисте купили онај скромни стан на Карабурми (25.000 ДМ), било је потребно око 200 просјечних пlatа.
За комфорнији стан у Блоку 45 морали сте да радите више од 500 мјесеци (око 41 годину), и то да цијелу пlatу остављате са стране.
Ситуација данас
Данас је просјечна нето пlatа у Србији прешла границу од 1.030 евра (око 121.800 динара), док се просјечна цијена квадрата у староградњи у Београду креће око 2.760 евра.
Исти онај стан у Блоку 45 (73 м²) данас на тржишту достиже цијену од око 200.000 евра (цца 2.700 €/м²), преноси Цитy магазине.
За његову куповину данас су потребне око 194 просјечне пlatе.
Цене станова у Београду 1994. године…у дојче валути, наравно. пиц.тwиттер.com/б4ЦРYПО59З
— Схалтер Его (@Тоцхкоња) Јулy 19, 2026
Ефекат глобалне инфлације: Гдје је нестала марка?
Због глобалне инфлације, 100 њемачких марака из 1994. године нема исту куповну моћ као 50 евра данас. Према калкуlatорима инфлације, вриједност западних валута се од деведесетих скоро удвостручила. Тих 65.000 марака из 1994. године по реалној куповној моћи данас би износило близу 70.000 до 80.000 евра.
Међутим, пошто су цијене некретнина у Београду расле драстично брже од опште стопе инфлације, инвестиција у београдске квадрате показала се као чист добитак. Ко је те 1994. године имао новац, данас сједи на правом малом богатству.
Иако нам цифре са пожутјелог папира дјелују јефтино, статистика не лаже – просјечном грађанину је 1994. године било једнако тешко (или теже) да купи стан из редовних примања него данас.
Главна разлика?
Тада стамбени кредити у банкама нису постојали као опција – стан се куповао искључиво са „брдом” њемачких марака скривених у сламарици.
