Вилим Рубић који је прије више од десет година отишао из Ливна у Њемачку, сада се вратио у родни крај. Каже да није пожалио због ове одлуке јер се, како истиче, препородио.
Радио је на аеродрому, супруга у угоститељству, а затим су покренули и властити посао.
Све вријеме размишљали су о повратку, а то су коначно и учинили прије три године. Рубић данас каже да није пожалио због те одлуке.
– Када смо се вратили овдје, препородили смо се. Пуно је опуштеније овдје код нас. Нема тог стреса. Овдје за сат времена можеш завршити ствари за које ти у Њемачкој треба пола дана – прича Рубић.
Повратак му је, каже, донио и оно што му је у Њемачкој највише недостајало – близину породице. Данас живе свега неколико минута од мјеста на којем раде, а у непосредној близини су им родитељи и остатак породице, што посебно цијене откако имају дијете.
– Сви су ту. Пуно је лакше када имаш породицу уз себе – каже Рубић.
Повратак није значио и прекид пословних веза с Њемачком. Искуство стечено на франкфуртском аеродрому Рубић је преточио у властити посао па данас из Ливна води агенцију која проналази и припрема раднике из Босне и Херцеговине за посао на том аеродрому.
А онда се, готово непланирано, отворила још једна пословна прича. Док је пlatу зарађивао у Frankfurtу, Рубић је размишљао о отварању ћевабџинице.
– Након повратка у Ливнопојавио се одговарајући пословни простор и одлучио сам ту идеју остварити код куће. Нисам очекивао да ће посао тако брзо заживјети.
Тако је прије три године отворена ћевабџиница “Кула”, названа по једном од препознатљивих симбола Ливна.
– Супруга је од почетка укључена у посао. У Њемачкој је радила у угоститељству, тако да добро познаје цијели посао, посебно кухињу. Заправо, она је овдје главна, посебно када крену највеће гужве – каже Рубић.
По његовим ријечима, за успјех посла пресудно је било инсистирање на квалитету од самог почетка.
– Нема ту неког посебног рецепта, само квалитета. Месо једноставно мора бити квалитетно. Можда ти се таква рачуница не чини најбољом када узимаш квалитетније месо, али ми то гледамо на дуже стазе – објашњава.
Сматра да одлазак у Њемачку није била грешка, јер много тога што је научио током година проведених у њој данас примјењује у свом новом послу, пише Фена.
– Њемачкаме највише научила дисциплини, реду и организацији. Данас могу рећи да је добра организација пола посла. Да нисам отишао у Њемачку, сигурно данас не би било ни ове ћевабџинице – истиче.
Из њемачког искуства посебно издваја однос према младим људима који желе покренути властити посао.
– Горе, поготово ако си млад и желиш покренути нешто приватно, држава те ‘погура’. Ако неће држава, помоћи ће опћина у којој живиш. Када одеш нешто питати, одмах ти покажу које опције постоје и које могућности можеш користити – каже Рубић.
Размишља о ширењу посла.
Један од већих планова је покретање властите фарме, с које би дио намирница завршавао управо у њиховом угоститељском објекту.
Пројект је, каже, већ припремљен и тренутачно чекају потребна одобрења. Планирани су узгој јунади и перади те производња еколошких јаја, а циљ је да што већи дио намирница које користе долази из властите производње.
Сматра да је талас исељавања стао те онима који размишљају о повратку поручује како не треба бјежати од те идеје.
– Немам неки универзалан рецепт, али сматрам да вриједи покушати ако човјек види могућност да код куће нешто сам покрене. Ако мислиш да можеш нешто приватно радити, онда се врати – закључује на крају Рубић.
