Из ваздуха изгледа као да је неко по равници разбацао огромне зелене кругове.Подсјећа на футуристичку колонију на Марсу, умјетничку инсталацију или кадар из научнофантастичног филма.
Ипак, ово необично мјесто постоји већ више од шест деценија и налази се свега десетак километара од центра Копенхагена.
Ријеч је о Брøндбy Хавебyју, једном од најнеобичнијих урбанистичких пројеката у Европи, који је захваљујући својим савршено правилним круговима постао један од најфотографисанијих дијелова Данске.
Међутим, оно што га чини посебним није само изглед, већ и филозофија која стоји иза њега.
Идеја инспирисана старим данским селима
Године 1964. дански пејзажни архитекта Ерик Мигинд добио је задатак да осмисли нову баштенску колонију на ободу Копенхагена. Умјесто класичне мреже улица и правоугаоних парцела, предложио је потпуно другачији концепт – вртове распоређене у концентричне кругове, налик парчадима торте.
Инспирацију није пронашао у модернизму, већ у старим данским селима. Некада се друштвени живот одвијао око бунара или заједничког сеоског трга, мјеста гдје су се људи спонтано састајали, разговарали и градили заједницу. Управо је ту идеју покушао да пренесе у савремени простор.
Сваки круг има заједничку зелену површину у средини, док се око ње нижу уске парцеле с малим викендицама. Живе ограде пажљиво су обликоване тако да се постепено спуштају према центру, чиме се отвара поглед према заједничком простору и додатно подстиче комуникација међу комшијама.
Није насеље за стални живот
Иако многи претпостављају да је ријеч о футуристичком насељу, Брøндбy Хавебy заправо није намијењен за стални живот. То је баштенска колонија у којој становници Копенхагена проводе викенде и љетне дане, узгајају воће, поврће и цвијеће или једноставно бјеже од градске гужве.
Дански прописи не дозвољавају да се овдје живи током цијеле године, чиме је сачувана првобитна идеја мјеста као оазе за одмор.
Атракција која изазива расправе
Данас се кружни вртови редовно појављују на насловним странама архитектонских часописа и међу најдијељенијим фотографијама на друштвеним мрежама. Ваздушни снимци овог мјеста нашли су се и у познатим свјетским фото-монографијама о планети Земљи, због чега је Брøндбy Хавебy постао глобално препознатљив примјер урбанистичког дизајна.
Ипак, као и сваки амбициозан урбанистички експеримент, ни овај није прошао без критика. Док једни сматрају да кружни распоред представља примјер како архитектура може подстаћи заједништво и квалитетнији живот, други тврде да овакав концепт није нарочито ефикасан када је ријеч о искоришћености простора.
Управо зато Брøндбy Хавебy и данас изазива расправе међу урбанистима – да ли је важније максимално искористити земљиште или створити простор у којем ће људи жељети да проводе вријеме заједно?
Можда је управо у томе његова највећа вриједност. У времену када су градови све гушћи, а комшије се често ни не познају, дански кругови представљају подсјетник да добар урбанизам није само питање зграда и улица, већ и начина на који обликује односе међу људима, преноси Данас.
