Наметнуте законске одредбе, уз редизајнирани гласачки листић, специјални фломастер, фасциклу и напомену да ће добро памћење бити најпотребније прве недјеље у октобру, утабанале су пут новим технологијама до овдашњег изборног система, али и подијелиле јавност.
Тако једни страхују због давања отисака прстију на биралиштима, скенера и могућих кварова, а други у свему томе виде дуго жељени обрачун са манипулацијама и већ најављују „празник демократије“. Да ли ће технологија заиста донијети поштеније изборе или постати нови разлог за неповјерење у исти?
Нове технологије за идентификацију и скенирање гласачких листића биће по први пут у пуном капацитету у БиХ инсталиране на општим изборима 4. октобра ове године.
На први поглед може се рећи да је ријеч о дуго очекиваној модернизацији изборног процеса који је у значајној мјери плод интервенције странаца. Али, ово питање је од самог почетка отворило бројне недоумице, сумње па и страхове јер се, према неким оцјенама, све покушава преко ноћи и на силу. Баш на тај начин су и отворена врата за увођење тих савремених уређаја у домаћи изборни систем.
Interвенције
Изборни закон БиХ је, одлукама домаћих званичника и оним наметнутим из кухиње OHR-а, измијењен више од 20 пута, а неславно су завршили бројни покушаји политичара да кроз стручне и страначке радне групе, некад и уз посредовање странаца, дођу до бољих рјешења, док је демонстрација силе на овом пољу само распиривала варнице на веома опасном терену.
Посљедњи који је силу показао управо на изборним правилима био је Нијемац Кристијан Шмит за вријеме док је сједио у фотељи високог представника у БиХ, иако га Република Српска није признавала, јер није био именован у складу са процедурама као његови претходници.
Међутим, то га није спријечило да шест мјесеци прије локалних избора 2024. наметне око 100 одредаба Изборног закона БиХ којима је ојачана Централна изборна комисија (ЦИК) и казнена политика према политичким субјектима те отворена врата за увођење модерних технологија у изборни процес, уз нова правила за бирачке одборе и тако даље.
Тако су скенери и уређаји за идентификацију бирача по први пут у БиХ били инсталирани на мањем броју бирачких мјеста 2024. године у оквиру пилот пројекта, након чега су услиједиле озбиљне прогнозе да ће у потпуности, на овај начин, бити спроведен изборни процес на јесен ове 2026.
На бази спреге Шмита, ЦИК-а и осталих заговорника ове опреме тако се на крају дошло до тога да је увођење нових технологија постало вишегодишњи пројекат капиталног улагања и дигитализације
За скенере и опрему за биометријску идентификацију, уз пратеће послове, обезбијеђено је, поново интервенцијом Шмита, више од 100 милиона КМ, а све је заокружено одлуком ЦИК-а да уговор за набавку опреме потпише са групом понуђача коју предводи сарајевска фирма „Смартматик БХ“ чију матичну кућу прате контроверзе.
„Икс-окс“ и отисци
Увођење технологија је довело до потпуно другачијег изгледа гласачког листића. На њима неће бити мјеста за ставити традиционални „икс“ нити имена кандидата, већ само називи политичких странака. Испод назива сваке странке ће бити бројеви, а имена кандидата на посебном информативном папиру, усљед чега ће бирачи морати да памте бројеве како би на крају и дали глас странци, односно фаворитима на листи.
– Гласачки листић је важећи ако обавезно попуните кружић испред назива само једне политичке странке, или коалиције, или имена једног независног кандидата и ако обавезно попуните кружић испред назива само једне политичке странке, или једне коалиције, и попуните кружиће једног, два или највише три кандидата са понуђене листе кандидата – поручено је недавно из ЦИК-а уз објаву изгледа гласачких листића за законодавне нивое власти у БиХ које је, према ријечима критичара, требало далеко раније открити и представити бирачима.
Други велики искорак, односно проблем је биометријска идентификација. Заговорници система у томе виде начин да се онемогући гласање у туђе име и спријече злоупотребе бирачких спискова, а тиме и знатно смањи простор за манипулацију самим идентитетом бирача.
Критичари, међутим, питају шта се дешава са повјерењем грађана у заштиту тих података, износећи сумње, па и тврдње, да се овим нарушава и тајност гласања.
Трећа велика промјена односи се на скенирање гласачких листића. Из ЦИК-а увјеравају да је систем спреман и за могуће техничке проблеме, као што је на примјер нестанак електричне енергије, подсјећајући да и уз нову опреме остаје и традиционално ручно бројање гласова те редослијед корака ако се деси разлика између онога што је машина очитала и онога што се утврди ручним пребројавањем.
Разлика у погледима
Иако употреба технологија није непознаница ни у земљама региона, иако се према неким процесима показао отклон и у развијеним демократијама у EU, у БиХ ситуацију отежава и то што ове технологије нису стигле као резултат широког домаћег политичког консензуса већ дјеловања једног странца.
Из актуелног сазива ЦИК-а БиХ поручују да је увођење нових технологија значајан корак у модернизацији процеса, с циљем јачања транспарентности избора да они буду сигурнији и ефикаснији за све учеснике.
– Систем верификације бирача значи јачање повјерења да су бирачи правилно евидентирани и гласају само бирачи с правом гласа. Оваква идентификација бирача пракса је у земљама свијета. Систем подржава брже објављивање резултата – рекао је предсједник ЦИК-а БиХ Јован Калаба када је званично јавности представљена нова опрема која ће бити инсталирана на више од 5.000 бирачких мјеста у Републици Српској и ФБиХ.
Бранко Петрић, бивши предсједник те институције, са сједиштем у Сарајеву, има другачији поглед на цијели процес.
– Двије деценије од када закон постоји радило се на осавремењивању и техничком унапређењу процеса, али су се увијек појављивале непремостиве препреке, јер је наш изборни систем компликован и то је тешко технички прилагодити. Једноставно велике интервенције по сваком политичком и другом основу нису биле спроводиве – казао је Петрић.
Међутим, наглашава он, заговорници такозваних скенирања, наметнули су то преко онога који је спроводио силу у БиХ, односно Кристијана Шмита.
– Он је донио те немуште промјене Изборног закона, одредио новац, наредио ко то све да спроводи и отишао. Сада се са тим мучи ЦИК који импровизује и мора све то да прилагоди – поручио је Перић, подсјетивши да је излазност на изборима у БиХ претходних година била све мања, те да би нова правила и изглед гласачких листића могла додатно да оборе проценте.
Наглашава да је цјелокупан изборни процес сада отуђен од обичног човјека и његових сазнања.
– Овдје је буквално спроведено правно насиље и остављено је нама да то „кусамо“ – казао је Петрић, који је у више наврата руководио Interресорном радном групе за измјену изборног законодавства.
Низ проблема
У Interресорној радној групи била је, између осталих, Сњежана Новаковић Бурсаћ (СНСД). За „Глас“ упозорава да тренутно није познато да ли и којом брзином ће се одвијати изборни процес посебно имајући на уму могућност техничких потешкоћа.
– Загарантовано је да ће их бити на скоро 6.000 бирачких мјеста. Да купујете најсавременије постојеће свјетске системе, од мобилних телефона или било чега другог, на том броју бирачких мјеста морају бити техничке потешкоће. Поред тога, проблеми се односе и на то да ли ће употреба нових технологија грађане одбити да изађу на биралишта јер многи не желе дати биометријске податке, односно отисак прста. Поред тога, постоји бојазност од скенера јер ми још немамо јасан став о томе како ће се „сакрити“ гласање сваког од нас појединачно ако знамо да ће скен бити меморисан и да је могуће утврдити како је ко гласао. То су страшне ствари које могу да наруше интегритет, односно да одбију људе од избора. Многи већ говоре да на изборе неће изаћи управо због тих нових технологија. Поред тога, ту је и тајност гласања, али и сигурност софтвера у смислу исправности и по питању преноса података. Све су то потенцијални проблеми – казала је Новаковић Бусаћ и упитала ко гарантује исправност опреме на скоро 6.000 бирачких мјеста.
Осврнула се и на опаске да ко год критикује процес, буде проглашен за противника увођења нових технологија.
– Ја, ево, нисам противник њиховог увођења, али овај начин на који се то ради, овом брзином и овим гурањем непознатих ствари практично на силу, против таквог начина јесам – навела је Новаковић Бурсаћ.
Одраз реалности
Функционер ПДП-а Бранислав Бореновић, који је такође био дио радне групе за измјену Изборног закона и посматрач на изборима у земљама региона гдје су технологије већ заживјеле, сматра да и у БиХ оне воде ка фер и слободним изборима.
– Морамо да зауставимо да бирачки одбори раде шта хоће и манипулишу те да коначно имамо резултате који су одраз реалности, стварности воље бирача, а не оних који броје гласове. Уз отисак прста, скенирање листића те провјеру и ручним бројањем, то је најбољи пут да дођемо до фер и поштених избора. Да ли ће доћи до потешкоћа, вјероватно хоће. Да ли је ту важна улога ЦИК-а, политичких субјеката, медија, јесте. Сви морају да искомуницирају са бирачима нови модел гласања. Не треба нападати, осуђивати или тражити изговоре за потенцијални резултат, већ објаснити људима како ће процес изгледати и да то буде дан повратка повјерења бирача у изборни систем јер је до сада била једна велика фарса. У селима гдје нико не живи, на примјер, излазност је била 90 одсто – изјавио је он за „Глас Српске“.
Бореновић наглашава да је јавност тражила и очекивала увођење модерних технологија у овдашњи систем и због случајева „крађе идентитета“. Тврди да је против наметања рјешења, али су се „нажалост неке ствари десиле тако како су се десиле“.
– Треба наћи довољно политичке зрелости како више нико никада не би радио посао домаћих политичара. Има отклона по овом питању, али све ће на крају бити прихваћено – закључио је Бореновић.
Нови избори, на којима ће се бирати најважнији политички представници народа на нивоу БиХ, Републике Српске и ФБиХ, су увелико на прагу БиХ, а ова провјера воље бирача ће, засигурно, и овај пут избацити на површину све мањкавости домаћег изборног система и отворити ново поље за политичка превирања.
Тачан број
Увођење нових технологија у домаћи систем одавно има подршку дијела невладиног сектора који година прати изборе. Вехид Шехић из Коалиције „Под лупом“, између осталог, тврди да ћемо овог октобра, по први пут, имати тачан број оних који су изашли на изборе.
– Због начина идентификације, нико неће моћи гласати више пута, а колико је бирача гласало знаће се чим се затворе бирачка мјеста. Неће се ни моћи искориштавати накнадно непопуњени гласачки листићи, а тога је било масовно – рекао је Шехић за „Глас“.
