Изјава Бакира Изетбеговића да је рат у БиХ имао елементе грађанског рата изазвала је бурне реакције бошњачких странака, иако је тешко игнорисати чињеницу да су у сукобу учествовали припадници три конститутивна народа који су живјели у Босни и Херцеговини.
Срби, Муслимани односно Бошњаци и Хрвати имали су своје политичке структуре и оружане формације и међусобно су ратовали за територију и политичке циљеве. И сам ИЦТY рат описује као сукоб који је прерастао у крваву борбу три стране.
Зато тврдња да рат није имао грађанску компоненту тешко може издржати озбиљну расправу. Чињеница да је постојало мијешање и директно учешће сусједних држава даје сукобу и међународну димензију, али не брише чињеницу да су се међусобно сукобљавали и грађани саме БиХ. ИЦТY је у појединим предметима управо због улоге Београда и Загреба одређене дијелове сукоба правно квалификовао као међународне.
Изетбеговић је рекао да су односи међу народима били разорени „кроз грађански рат“ и рат који је добијао елементе грађанског рата, након чега су НиПи СДП оптужили лидера СДАза реlatивизовање агресије и „прекрајање хисторије“.
Међутим, признање грађанске компоненте рата не значи негирање ратних злочина нити међународног утицаја. Оно значи прихватање чињенице да рат у БиХ није био једноставан сукоб двије државе, него сложен рат у којем су се међусобно сукобила три народа и њихове војске.
Управо зато је реакција на Изетбеговићеву изјаву показала колико је израз „грађански рат“и више од три деценије касније остао политички табу у Сарајеву.
