Хрватскавојска и Војска Србије представљају двије најзначајније војне силе у дијелу југоисточне Европе, али њихове одбрамбене стратегије и доктрине развијају се у битно различитим геополитичким оквирима.
Хрватска је од 2009. године чланица NATO-а и своје способности развија у складу са савезничким стандардима, интероперабилношћу и концептом колективне одбране. Србија, с друге стране, задржава политику војне неутралности, при чему настоји одржавати уравнотежене одбрамбене односе са западним државама, Русијом и Кином.
Посљедице таквих стратешких усмјерења видљиве су у структури наоружања, модернизацијским приоритетима и организацији оружаних снага. Пореди се снага, опремљеност и бројност двије војске.
Србија има већу војску, Хрватска се ослања на технологију и NATO
Једна од највећих разлика између двије војске односи се на број припадника.
Војска Србије располаже са приближно 30.000 до 32.000 активних припадника и око 50.000 резервиста, док Хрватска војска има око 15.000 до 20.000 професионалних војних особа и приближно 20.000 резервиста.
Србија тако има значајну бројчану предност у људским ресурсима, што јој омогућава формирање већег броја борбених јединица и већу способност дуготрајног одржавања копнених операција.
Међутим, бројност сама по себи није пресудан показатељ војне ефикасности. Хрватска своје мање људске капацитете настоји надокнадити већом професионализацијом, интензивнијом сарадњом са NATO снагама и улагањем у савремене технологије.
Предност Србије у тенковима и копненом наоружању
На подручју копнених снага Србија располаже већом количином тешког наоружања.
Њену оклопну компоненту чине модернизовани тенкови М-84АС1 и М-84, допуњени тенковима Т-72МС, док се ватрена моћ ослања на самоходне хаубице Нора Б-52, вишецијевне ракетне системе Огањ и Тамнава, као и домаћа оклопна возила попут Лазара 3 и Милоша.
Србија, према јавно доступним процјенама, располаже са више од 240 главних борбених тенкова и готово четири пута више самоходног артиљеријског наоружања него Хрватска.
Хрватска војска располаже мањим бројем тенкова М-84А4, али има квалитативно веома снажно артиљеријско наоружање у облику њемачких самоходних хаубица ПзХ 2000.
Ове хаубице убрајају се међу најпрецизније артиљеријске системе у Европи захваљујући високој прецизности, брзини паљбе и дигитализованом систему управљања ватром.
Хрватска додатно набавља француске самоходне хаубице Цаесар Мк2 калибра 155 милиметара, док се механизоване јединице модернизују америчким борбеним возилима пјешадије Брадлеy М2А2 ОДС и оклопним транспортерима Патриа АМВ.
Хрватска уводи и ракетне системе ХИМАРС, а припрема и набавку тенкова Леопард 2А8, што би требало додатно повећати њене копнене способности.
Највећа разлика је у ратном ваздухопловству
Најизраженија квалитативна разлика између двије војске данас постоји у ваздухопловним снагама.
Хрватско ратно ваздухопловство завршило је прелазак на вишенамјенске борбене авионе Рафале Ф3-Р, чиме је остварило једну од највећих модернизација у својој историји.
Рафале представља борбени авион генерације 4,5 са напредним АЕСА радаром, савременим електронским системима, могућношћу кориштења пројектила великог домета и високим способностима ваздушне надмоћи.
Хрватска је у оперативну употребу увела и шест беспилотних летјелица Баyрактар ТБ2 турске компаније Баyкар, уз пратећи командно-наѕорни центар, симуlatоре за обуку и земаљске станице.
Набавља се и пољски противдроновски систем СКYцтрл вриједан 125 милиона евра, уз укључивање домаће компаније Кончар као системског интегратора.
Војска Србије тренутно се ослања на петнаестак модернизованих ловаца МиГ-29, који и након надоградњи припадају старијој генерацији борбених авиона.
За те авионе недавно су набављене кинеске суперсоничне ракете ваздух-ваздух ЦМ-400АКГ, чиме је Србија постала први корисник овог типа наоружања у Европи.
Истовремено је уговорена набавка француских Рафала, који би у наредним годинама требало значајно да промијене способности српског ратног ваздухопловства.
Србија располаже и са седам до осам ремонтованих и модернизованих јуришника Орао, као и са четири до шест школских авиона Г-4 Супер Галеб, који се могу користити и као лаки јуришници.
Дронови и хеликоптерске снаге
Србија је увезла војне беспилотне летјелице из Кине и Уједињених Арапских Емирата, а развија и домаће пројекте.
Главни типови дронова у наоружању Војске Србије су кинески извиђачко-борбени ЦХ-92А и извиђачки ЦХ-95, као и камиказе дронови попут емиратских модела Сјена (Схадоw) 25 и 50 и СМ-2.
Ту су и мали домаћи дронови попут Комарца 1, док се развија сарадња са израелском компанијом Елбит на новим класама беспилотних система.
У области хеликоптерских снага обје државе посљедњих година проводе интензивну модернизацију.
Хрватска користи хеликоптере УХ-60М Блацк Хаwк и ОХ-58Д Киоwа Wарриор, док Србија располаже вишенамјенским хеликоптерима Ми-35М, Х145М, Ми-17 и Газела.
Србија има јачу противваздушну одбрану
Противваздушна одбрана представља једно од подручја у којем Србија тренутно има израженију предност.
Војска Србије располаже кинеским системом ФК-3 средњег домета, модернизованим системима Куб и Нева, као и системом Панцир С1 за заштиту од авиона, хеликоптера и беспилотних летјелица.
Хрватска противваздушна одбрана заснива се на краћедометним системима Мистрал 3 и модернизацији наѕора ваздушног простора у оквиру NATO-а, ослањајући се великим дијелом на савезнички концепт интегрисане противваздушне и противракетне одбране.
Хрватска има велику предност на мору
На поморском подручју Хрватска остварује јасну предност.
Хрватска ратна морнарица располаже ракетним бродовима, патролним пловилима, десантним способностима и Обалном стражом, а дјелује и у оквиру NATO поморских операција.
Хрватска планира набавку двије нове вишенамјенске корвете, чија би вриједност пројекта могла бити између 660 милиона и 1,6 милијарди евра.
Циљ пројекта је јачање одбране Јадрана, укључујући противбродску, противваздушну и противподморничку борбу.
Србија, због непостојања излаза на море, нема класичну ратну морнарицу. Њена Ријечна флотила дјелује на Дунаву и другим унутрашњим пловним путевима и специјализована је за ријечне операције.
Србија има развијенију војну индустрију
Србија располаже развијенијом одбрамбеном индустријом која производи оклопна возила, артиљеријске и ракетне системе, беспилотне летјелице и муницију.
Извоз војне опреме представља важан сегмент српске привреде.
Хрватска одбрамбена индустрија специјализована је за производњу аутоматских пушака ВХС-2, пиштоља ХС, заштитне опреме, комуникационих система, оклопних возила и компоненти за NATO тржиште.
Иако је производни обим мањи, хрватске компаније остварују значајну присутност на међународном тржишту лаког наоружања.
Ко је јачи: Србија има масу, Хрватска технологију и савезнике
Поређење показује да ниједна војска нема апсолутну предност у свим сегментима.
Србија располаже већим бројем активних припадника, тенкова, артиљерије и слојевитијом копненом противваздушном одбраном, што јој даје већу масу конвенционалних снага.
Хрватска, међутим, остварује квалитативну предност кроз чланство у NATO-у, интероперабилност са савезничким снагама, савремено ратно ваздухопловство опремљено авионима Рафале, напредне артиљеријске системе ПзХ 2000 и способности дјеловања на мору.
Даља модернизација обје војске, укључујући хрватску набавку тенкова Леопард 2А8 и српско увођење Рафала и нових беспилотних система, могла би у наредним годинама мијењати однос војних способности у региону, преноситпортал. :::
