БУДВА – Српска ћирилица је за непуних 12 вијекова постојања била повремено забрањивана, бомбардована, али је доживљавала нове процвате и обнову, увијек бивајући јуначна као њени Срби под вођством Светог Петра Цетињског и Карађорђа, истакао је Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Јоаникије.
Митрополит Јоаникије указао је да ћирилица код Срба није само писмо пребогате српске књижевности у њеном блиставом континуитету, већ непогрешиво обиљежава и историју српске државности.
„Истрајна је и издржљива, жртвена као Мали Радојица“, рекао је митрополит Јоаникије у оквиру церемоније отварања Фестивала „Ћирилицом“ у Будви, објављено је на сајту Митрополије.
Његово високопреосвештенство подсјетио је да су ћирилицом писане најљепше словенске свете књиге, међу којима и „Мирослављево Јеванђеље“ које је уписано у Унесков регистар „Памћење свијета“ као културно добро од изузетног значаја за цијело човјечанство.
„Посебно смо поносни што је српски живопис, који се јасно препознаје у врховима свјетске сакралне умјетности, обиљежен ћирилицом, што су ћирилични и наши прелијепи храмови од којих су најпознатији на Унесковој листи свјетске културне баштине“, рекао је владика Јоаникије.
Митрополит Јоаникије је навео да је ћирилица на заласку царства Немањића остала српском роду као једина застава славе и слободе, коју је на Цетињу храбро подигао Ђурђе Црнојевић оснивањем прве српске ћириличке штампарије.
„У вријеме злогласног турског ропства, овим писмом се храбрише и тјешише свештенослужитељи и монаси по српским манастирима учећи ћирилици своја духовна чеда, да би се научила хранити се и кријепити словом истине и сваком ријечју која излази из уста Божијих“, рекао је митрополит Јоаникије.
Високопреосвећени владика је истакао да је ћирилица Србе вијековима учила да никада не буду искључиви према другим азбукама, нарочито не према latinици јер његовати ћирилицу, код Срба, између осталог, значи оспособљавати се за поштовање и прихватање истинских духовних и културних вриједности које су изњедрили други народи.
„Овдје се потврђује народна мудрост да ко не воли и не чува своје – неће знати ни туђе чувати и поштовати. Кроз вријеме нам се потврдила још једна истина – колико год смо чували српску ћирилицу још више је она чувала нас“, рекао је митрополит Јоаникије.
Фестивал „Ћирилицом“, који је отворен синоћ на Тргу између цркава у будванском Старом граду, трајаће до 15. септембра, понудиће и ове године изузетно богат и разноврстан мултидисциплинарни програм који обухвата позоришну, оперску и ликовну умјетност, музичке концерте и књижевне вечери.
