Босна и Херцеговина, умјесто у марту 2027. године, како је раније било планирано, без мина ће можда бити тек у марту 2032. године, јер је због неиспуњења обавеза у датом року затражила продужење рока.
Укратко:
- БиХ је затражила ново продужење рока за уклањање мина до марта 2032.
- Рок је већ раније помјеран са 2009. на 2025. па на 2027. годину.
- У 2027. планирано је враћање 55 километара квадратних земљишта грађанима и наставак деминирања.
- Шта је разлог новог кашњења и колико је мински проблем данас заправо велик?
Објављено је то у Програму рада Центра за уклањање мина у БиХ за 2027. годину.
Како је наведено у том документу, на 18. састанку земалја чланица потписница Конвенције Босни и Херцеговини одобрен је Захтјев за продужење рока за имплементацију обавеза по Конвенцији по којем је Босна и Херцеговина требало да буде слободна од мина до марта 2027. године.
Зашто је БиХ затражила ново продужење рока?
„Како Босна и Херцеговина није испунила обавезе у датом року, у априлу 2026. године Комитету за имплементацију обавеза Женевског центра поднесен је нови захтјев за продужење рока. Предметни захтјев обухватио је план враћања површине закључно са крајем 2031. године, односно до 1. марта 2032. године“, наводи се.
У складу с тим, у плану је да се у 2027. години изради стратегија противминског дјеловања у БиХ за период 2027-2032. године.
Како су се рокови за деминирање мијењали?
Вриједи поменути да ово није први пут да се рок помјера, а како су раније писале „Независне новине“, према првој Стратегији из 2002. године, БиХ је од мина требало да буде очишћена већ 2009. године, међутим то се није десило.
Ни рок из Стратегије 2018-2025. који је био управо 2025, такође, није испоштован, па је помјерен на 2027, а сада и на 2032.
Шта је планирано током 2027. године?
Такође, како се наводи у Програму рада Центра за уклањање мина у БиХ за 2027. годину, у плану је да се становништву на сигурно кориштење врати површина од 55 километара квадратних.
„Активности нетехничког извиђања од 70,50 километара квадратних обухватају нетехничко извиђање мински сумњивих подручја и реизвиђање постојећих појединачних пројеката. За активност упозоравања на мине у плану је да се на минску опасност упозори 70.000 особа. У погледу обиљежавања површине у плану је постављање 4.500 комада знакова упозоравања на минску опасност“, наводи се у документу.
Поред тога, како се додаје, планирано је извршити и 4.000 инспекцијских и стручних наѕора и 1.700 контрола у вези са издавањем одобрења и овлаштења за рад.
Колики је мински проблем у БиХ данас?
Иначе, према раније објављеном Плану деминирања у Босни и Херцеговини за 2026. годину, БиХ у овој години планира очистити 75 километара квадратних од мина, што је мање од 10 одсто од укупне сумњиве површине.
БиХ и даље спада у ред земаља које се суочавају са великим минским проблемом.
„Према извршеним процјенама, у јануару 2026. године сумњива опасна површина на мине у Босни и Херцеговини износи 774,69 километара квадратних, што представља 1,51 одсто у односу на укупну површину Босне и Херцеговине“, наводе из Центра за уклањање мина у Босни и Херцеговини.
У 2025. години у Босни и Херцеговини од мина су очишћена само 52,43 километра квадратна.
