До понедјељка, 21. септембра, траје анкета Европске централне банке о томе како ће изгледати нове новчанице евра. „Проблем“ је што су многи незадовољни избором понуђених мотива.
Приликом стварања првих новчаница евра намјера је била приказати грађевинске стилове од антике до данашњег доба, али заправо нити једна зграда која се налази на новчаницама – нигдје не постоји, преноси Deutsche Welle.

Идеја је била јасна – у Европи има и превише познатих зграда из свих тих периода, а изабрати једну умјесто друге би непотребно изазвало негодовање у чланици која је увјерена како баш она има зграду која најбоље приказује тај грађевински стил.
Један од приједлога нових новчаница евра иде у сасвим другом смјеру: приказани су познати Европљани.
Новчаницу од пет евра краси пјевачица Марија Калас, на новчаници од десет евра приказан је композитор Лудвиг ван Бетовен, а физичарка Марија Кири налази се на новчаници од двадесет евра.
Књижевник Мигел де Сервантес би требало да буде на 50 евра, ренесансни умјетник Леонардо да Винчи на 100 евра, али једва да ће неко препознати књижевницу и мировну активисткињу Берту фон Сутнер на 200 евра.
Тежак избор
Ту је заправо велики проблем питање како и зашто је одабрано само ових шест Европљанки и Европљана? Свима њима свака част, али зашто Бетовен, а не Моцарт? Зашто Сервантес, а не Гете или Балзак? Гдје је ту Коперник или Галилео? Је ли Марија Калас важнија од Аристотела – ако се већ жели неко из Грчке?
Оно што ће остати исто је боја апоена новчаница, али код мотива је већ и сад много незадовољних.
Друга серија приједлога за мотиве има птице. На новчаници од 5 евра је зидни пузавац (Тицходрома мурариа), на 10 је водомар (Алцедо аттхис), на 20 пчеларица (Меропс апиастер).
Једина птица коју ће можда прво препознати више Европљана је на 50 евра – бијела рода (Цицониа цицониа), али онда опет долазе птице познате само озбиљним љубитељима: на 100 евра је сабљарка (Рецурвиростра авосетта) и на највећем апоену од 200 евра је атлантска стрмоглавка (Морус бассанус). Ту проблем нису само птице које данашње, све више урбано становништво Европске уније уопште не познаје, него је једва нека од тих птица заиста „европска“.

Шта је на полеђини новчаница?
На полеђини серије с птицама су опет грађевине, али сад институције Европске уније као што су Европски парламент, Европска комисија, Европска централна банка, Суд Европске уније, Европски савјет заједно са Савјетом Европске уније, те Европски ревизорски суд.

Ма шта мислили грађани Европе о паlatама Уније, још је више слободе остављено у приказима позадине новчаница одабраних Европљана – улични извођачи за 5 евра, зборско пјевање за 10 евра, школа или универзитет за 20 евра, библиотека за 50 евра, музеј за 100 евра те јавни трг за 200 евра.
Било како било, ово је избор жирија од 21 члана, али процес одлучивања још траје. Европска централна банка жели и мишљење грађана Европске уније и анкета траје до 21. септембра.
Коначни изглед нових новчаница би требало да буде одлучен до краја године, а ту није ријеч тек о изгледу: садашње новчанице евра су размјерно сигурне и тешко их је кривотворити, али оне могу и морају бити још сигурније, преноси Deutsche Welle.



