Температуре су ових дана у паду, а многи се суочавају са истим проблемом – како загријати стан или кућу док централно гријање још није почело, а да се притом не троши много новца на струју.
Када се ујутру пробудимо у хладној соби, а радијатори су и даље хладни, прво што нам пада на памет јесте да укључимо гријалицу или климу. Међутим, постоје и једноставни начини да дом учинимо топлијим, без великих улагања и без укључивања додатних уређаја.
Један од најважнијих корака јесте да спријечимо да топлота коју већ имамо у простору неконтролисано одлази кроз прозоре, врата и хладне зидове.
Трик који прави разлику: Затворите прозоре, али прво пустите сунце унутра
Стручњаци за енергетску ефикасност савјетују једноставну стратегију која не захтијева куповину гријалице: током дана искористите сунчеву свјетлост да загријете простор, а чим сунце зађе, затворите завјесе и спријечите губитак топлоте.
Овај поступак препоручује и америчко Министарство енергетике, које савјетује да се завјесе на осунчаним прозорима отворе током дана, а затворе увече, како би се смањио осјећај хладноће који долази од стакла.
Како то изгледа у пракси?
Ујутру и током сунчаног дијела дана размакните завјесе на прозорима кроз које улази директна сунчева свјетлост. Предвече, прије него што температура напољу додатно падне, навуците дебеле завјесе. Ако имате танке завјесе, а прозори су стари или слабо дихтују, поставите привремену заштиту од промаје и провјерите да ли ваздух улази око оквира.
Дебеле завјесе могу да направе додатни изолациони слој између хладног стакла и просторије. Ипак, оне не могу да замијене квалитетну изолацију или гријање када су температуре веома ниске.
1. Пешкир испод врата може да спријечи улазак хладног ваздуха
Један од најједноставнијих трикова јесте да испод улазних врата или врата балкона поставите смотан пешкир, ћебе или намјенски ваљак за заустављање промаје.
Ако се хладан ваздух увлачи кроз отвор испод врата, оваква заштита може да смањи струјање ваздуха и учини просторију пријатнијом.
Заптивање прозора и врата једна је од основних мјера за очување топлоте у дому. Као привремено рјешење могу да послуже тканина, папир или самољепљиве траке.
Ако желите трајније рјешење, самољепљиве гумене траке за дихтовање прозора и врата могу бити корисна инвестиција. Посебно обратите пажњу на прозоре који се тешко затварају и врата која имају видљиве размаке.
2. Тепих на поду чини да просторија дјелује топлије
Хладан под може значајно да утиче на то колико нам је пријатно у просторији, нарочито ако живимо у приземљу или стану са плочицама и бетонским подовима.
Зато је један од најједноставнијих начина да побољшате осјећај топлоте постављање дебљег тепиха или стазе на мјестима на којима најчешће боравите.
Тепих не загријава ваздух у соби, али успорава размјену топлоте између стопала и хладне подне површине. Због тога се простор може осјећати пријатније чак и када се температура ваздуха није промијенила.
Додатно, топле кућне папуче, вунене чарапе и ћебе на каучу могу да повећају лични осјећај комфора без потрошње електричне енергије.
3. Затворите врата просторија које не користите
Умјесто да покушавате да одржите исти ниво топлоте у цијелом стану, практичније је да се током хладнијих дана више задржавате у једној или двије просторије.
Затварањем врата соба које се не користе смањује се мијешање ваздуха између различитих дијелова дома. Такође, ако повремено користите гријалицу или клима-уређај, мањи простор се лакше загријава него читав стан.
Загријавање само просторија које се користе, уз затварање врата и спречавање промаје, може да помогне у смањењу непотребне потрошње енергије.
То не значи да просторије треба потпуно занемарити током дужих хладних периода. У њима треба одржавати одговарајуће услове како би се избјегли влага, кондензација и буђ.
4. Не провјетравајте дом сатима – кратко и интензивно је довољно
Када је напољу хладно, многи избјегавају отварање прозора јер не желе да изгубе и оно мало топлоте коју имају у стану. Међутим, потпуно затворен простор без свјежег ваздуха може довести до повећане влажности и лошијег квалитета ваздуха.
Зато је практичније кратко отворити прозоре широм, по могућности направити кратку промају, а затим их поново затворити.
Дужина провјетравања зависи од спољне температуре, вјетра и распореда просторија, па не постоји универзално правило које важи за сваки дом.
Важно је и да не прекривате вентилационе отворе и да не занемарујете провјетравање кухиње и купатила.
5. Искористите топлоту коју дом већ има
Ако сунце током дана обасјава зидове или подове, дио енергије може да се акумулира у материјалима попут бетона, цигле и камена, а затим постепено ослобађа.
Унутрашња термичка маса може да ублажи промјене температуре у простору, нарочито када постоји довољно сунчеве свјетлости.
Зато током сунчаних сати не треба непотребно држати све завјесе затворене. Ипак, овај ефекат зависи од оријентације стана, величине прозора, изолације и количине сунчеве свјетлости, преноси Она.
