Улазак нових чланова у Председништво БиХ може представљати прилику за рјешавање досадашњих политичких злоупотреба институција БиХ у области спољне политике, нарочито у корист Бошњака. Међутим, кадрирање нових амбасадора, у којем последњу ријеч има Председништво БиХ, биће ограничено ветом који имају представници три народа, објашњава политиколог Анђелко Козомара.
Председништво БиХ, које је задужено и за спољну политику државе, 16. новембра добиће новог члана из реда Хрвата, Даријану Филиповић. Поред српског члана Председништва, Жељке Цвијановић, Филиповићева је најавила да ће приоритет бити резови у дипломатији и преиспитивање рада дипломатско-конзуларне мреже, коју је у претходном мандату карактерисала самовоља дипломата.
Међутим, остаје питање да ли нови сазив Председништва може вратити дипломатију БиХ на уставни пут и срушити деценијску препреку – неписано правило да се чланови Председништва не мијешају у избор дипломата из редова других народа. Управо таква пракса је довела до дугогодишњих злоупотреба и опструкција.
Политиколог из Бањалуке, Анђелко Козомара, сматра да ће долазак Даријане Филиповић умјесто Жељка Комшића у Председништву значајно релаксирати односе и смањити могућности за прегласавање српског члана, као што је био случај у протекле четири године.
Међутим, Козомара упозорава да не треба очекивати да ће Хрвати безрезервно подржавати сваку српску идеју, јер ће и они гледати свој интерес, нарочито у Федерацији БиХ заједно са Бошњацима. Дакле, одлучивање ће бити уравнотеженије, али неће бити просрпско Председништво, како неки очекују.
Он подсјећа на неписани џентлменски споразум, усмено договорен још док је Алија Изетбеговић био жив, да се нико никоме не мијеша у именовање амбасадора. Тако су, према Козомари, настали примјери попут Свена Алкалаја и Зlatка Лагумџије у Америци, као и бројни бошњачки амбасадори на важним мјестима у свијету. Ова пракса ће, како очекује, остати и даље, јер би сваки вето на избор бошњачког амбасадора изазвао реципрочну блокаду српских именовања.
Што се тиче министра спољних послова, Козомара истиче да ће, према најавама, на том мјесту бити Хрват, јер су Срби спремни да уступе то мјесто како би задржали ресор министра финансија. Такође, најављује да неће бити поновљен модел рада Елмедина Конаковића, који је, према његовим ријечима, путовао свијетом са циљем оговарања Срба, нарочито Милорада Додика, што није била дипломатија.
Козомара закључује да ће ове чињенице одредити будућност БиХ, те да неће бити оговарања Срба по свијету, али да Срби и Хрвати неће имати велики утицај на избор бошњачких амбасадора. Промјене у министарству спољних послова могу довести до ублажавања курса спољне политике.
Подсјећа се да је још крајем прошлог вијека, након првих вишестраначких избора у БиХ, Министарство иностраних послова припало Бошњацима, што је довело до претварања те институције у страначку филијалу Бошњака, а дипломатско-конзуларна мрежа у моноетничку бошњачку експозитуру.
Према Дејтону, спољна политика БиХ спада у искључиву надлежност Председништва БиХ уз неопходни консензус при одлучивању. Међународна заједница је свјесна да се из БиХ одавно не чује јединствен глас, те да постоје снаге које руше уставно уређење и спољну политику засновану на Уставу.
