У Хрватској је у првих шест мјесеци ове године издато 94.113 дозвола за боравак и рад, показују подаци хрватског Министарства унутрашњих послова.
Највише дозвола издато је у секторима туризма, угоститељства и грађевинарства. Међу страним радницима најбројнији су држављани БиХ са 17.330 издатих дозвола, док су на другом мјесту држављани Србије са 15.863 дозволе.
Многи од њих током љетне сезоне раде на хрватском приморју, а зиму проводе у својим матичним земљама. Једна од њих је и Валентина из Београда, која је своје искуство подијелила за портал „Дневно“.
Она је испричала да је у првој сезони радила као конобарица у Ровињу за пlatу од 1.200 евра мјесечно. Иако је уговором било предвиђено да уторком има слободан дан, каже да четири мјесеца није добила ниједан дан одмора и да је радила по 12 до 13 часова дневно.
Као једину предност тог посла навела је смјештај, јер је имала сопствену собу, што је, како каже, ријеткост током сезоне. Због исцрпљености се разбољела и посљедњу седмицу сезоне провела је на боловању, док, према њеним ријечима, једном колеги послодавац није дозволио боловање иако је имао озбиљне здравствене проблеме.
Након тог искуства, прошле године запослила се у једном забавном парку, гдје је пlatа остала иста, али су услови рада, како истиче, знатно бољи. Сада ради осам часова дневно и има слободан дан, иако дијели собу са цимерком.
Говорећи о животу у Хрватској, навела је да није имала непријатна искуства због тога што је из Србије и оцијенила да су Хрвати углавном љубазни према српским радницима, пише Телеграф.
