Киоск К67 био је препознатљиво мјесто широм некадашње Југославије гдје су се куповале новине, карте и брза храна. Карактерисале су га стаклене површине, заобљени углови и јарке боје, што га је чинило уобичајеним дијелом градских улица.
Овај модуларни систем, који је осмислио словенски дизајнер Саша Јанез Мäцхтиг 1966. године, омогућавао је да се појединачне кућице користе самостално или да се спајају у веће цјелине, прилагођавајући се потребама града без потребе за изградњом потпуно нових објеката.
К67 није замишљен само као једна кућица, већ као систем елемената који се могу комбиновати за различите намјене, што је била његова главна вриједност и разлог дуготрајне употребе на улицама.
Овај модуларни концепт произвела је фирма Имград из Љутомера, а истраживање о његовом развоју објављено у часопису Института за новију историју у Словенији потврђује почетак рада на систему 1966. године и описује потрагу за повезивањем више елемената.
За разлику од предмета створених за изложбе, К67 је настао из практичне потребе и серијски се производио, што је омогућило његову дуготрајну присутност у градовима.
Киоск К67 данас се налази у колекцији њујоршког Музеја модерне умјетности (МоМА) као рад Саше Јанеза Мäцхтига из 1966. године, а био је изложен и на изложби „Тоwард а Цонцрете Утопиа: Арцхитецтуре ин Yугославиа, 1948-1980“ одржаној 2018. и 2019. године.
Иако није стално изложен, његов положај у музејској колекцији потврђује значај овог модуларног киоска у историји дизајна, показујући како је обичан улично продајни објекат постао препознатљив и ван градова у којима су га генерације користиле.
Да ли се и ви сјећате киоска К67 из свог краја и шта сте у њему најчешће куповали?
