Кинакроз четири велике глобалне иницијативе настоји да преобликује међународне институције, прошири утицај земаља у развоју и ојача сопствену улогу у одређивању свјетских правила, оцјењује се у анализи организације Цоунцил он Геостратегy.
Према тој анализи, циљ Pekingа није укидање Уједињених нација и других постојећих организација, већ њихово прилагођавање кинеским интересима и вриједностима. Истовремено се развијају нови дипломатски, финансијски и технолошки механизми који би требало да смање зависност од Сједињених Америчких Држава и њихових савезника.
У средишту овог приступа налази се концепт предсједника Си Ђинпинга о изградњи „заједнице са заједничком будућношћу човјечанства“. Његова четири ослонца представљају иницијативе за глобални развој, глобалну безбједност, глобалну цивилизацију и глобално управљање.
Анализа ове пројекте тумачи као дугорочан оквир за јачање кинеске моћи, али упозорава и на препреке: међусобно неповјерење партнерских држава, ограничене финансијске ресурсе и настојање многих земаља да истовремено одржавају добре односе с Pekingом и Западом.
Зашто Кина жели да мијења међународни поредак?
Кинеско руководство промјену глобалног управљања сматра важним предусловом за остваривање својих циљева до 2049. године, када се обиљежава стогодишњица оснивања Народне Републике Кине.
Званични циљ јесте изградња „велике модерне социјалистичке земље која је просперитетна, снажна, демократска, културно напредна, хармонична и лијепа“. Цоунцил он Геостратегy то тумачи као амбицију Кине да постане водећа свјетска сила.
Комунистичка партија Кине сматра да је систем настао послије Другог свјетског рата у великој мјери обликован према интересима и вриједностима САДи њихових савезника. Peking зато тражи већи утицај у постојећим институцијама, али и значајнију улогу при писању правила за области попут вјештачке интелигенције, свемира, поларних региона и дигиталних технологија.
У анализи се оцјењује да су кинеске иницијативе намјерно широко дефинисане, што омогућава њихово прилагођавање новим околностима и укључивање додатних политичких циљева.
Шта повезује четири кинеске иницијативе?
Кровни концепт „заједнице са заједничком будућношћу човјечанства“ обухвата сарадњу у развоју, безбједности, култури и управљању међународним пословима.
Лију Ђенчао, тадашњи челник Међународног одјељења Комунистичке партије Кине, објаснио је 2023. године улогу прве три иницијативе као повезане са темама напретка људског друштва, док је Си Ђинпинг 2025. године додао четврти стуб – Иницијативу за глобално управљање.
У овај оквир уклапају се залагања за мултиполарни свијет, снажнију сарадњу са сусједима и земљама у развоју, стабилне односе великих сила и заједничко дјеловање у заштити животне средине.
Иницијатива „Појас и пут“ и даље има значајну улогу, иако добија мање пажње него раније, што се повезује с опрезнијим кинеским приступом финансирању великих пројеката у иностранству.
Шта Peking нуди кроз Иницијативу за глобални развој?
Представљена 2021. године, ова иницијатива има за циљ убрзање спровођења Агенде UN за одрживи развој до 2030. године. До јуна 2026. године подршку учешћу изразило је више од 130 држава и међународних организација, а мобилисано је преко 23 милијарде долара за више од 1.800 пројеката сарадње.
Анализа упозорава да није јасно колики дио тих средстава представља нова улагања, а колики раније започете пројекте. Такође, значајан дио кинеског финансирања у иностранству чине зајмови и улагања, док је бесповратна помоћ мањи дио укупног износа.
Какву безбједносну визију заговара Кина?
Иницијатива за глобалну безбједност, представљена 2022. године, промовише принципе заједничке и одрживе безбједности, поштовања суверенитета, немијешања у унутрашње послове и мирног рјешавања спорова. Peking одбацује хладноратовску менталитет, једностране санкције и политику блокова.
Међутим, анализа указује на несклад између ових принципа и кинеског понашања, наводећи примјере подршке Русији у рату против Украјине и притисака у Јужном и Источном кинеском мору.
Зашто је питање цивилизацијских вриједности политички важно?
Иницијатива за глобалну цивилизацију, представљена 2023. године, заснива се на поштовању различитих цивилизација и заједничких вриједности човјечанства, али подразумијева да се значење тих вриједности може разликовати међу државама. Кинески приступ оспорава западни либерални модел и умањује међународни притисак због људских права у Кини.
Шта доноси четврти стуб кинеске стратегије?
Иницијатива за глобално управљање, представљена 2025. године, почива на принципима суверене једнакости, међународне владавине права, мултиlatерализму и остваривању конкретних резултата. Peking тражи већу заступљеност земаља у развоју у међународном одлучивању и заједничко обликовање правила, са приоритетима као што су реформа међународног финансијског система, трговина, климатске промјене и технологије.
Жели ли Кина да замијени Уједињене нације?
Кинеска намјера јесте да ојача свој утицај унутар постојећих институција, уз очување њихове формалне улоге. Министарство спољних послова Кине описује UN као најуниверзалнију и најауторитативнију међувладину организацију, али тражи већу заступљеност земаља у развоју, нарочито у Савјету безбједности.
Анализа наводи да Peking тешко може подржати јачање положаја Јапана или Индије кроз реформу тог тијела, али шири свој кадровски утицај у UN организацијама попут Организације за храну и пољопривреду.
Какву улогу имају БРИКС и Шангајска организација за сарадњу?
Кина подржава ширење организација у којима има снажан утицај, као што су БРИКС и Шангајска организација за сарадњу, које се баве технологијом, енергетиком, безбједношћу и реформом међународног управљања. БРИКС се представља као пlatформа земаља у развоју која разбија западни монопол на одређивање правила.
Како се финансије уклапају у кинески план?
Развој финансијских механизама који смањују ослањање на долар и западне институције је важан дио стратегије. То укључује Нову развојну банку БРИКС-а, Азијску инфраструктурну инвестициону банку и заједничке девизне резерве БРИКС-а, са циљем повећања кредитирања у локалним валутама и шире употребе кинеског јуана.
Зашто су вјештачка интелигенција, океани и свемир посебно важни?
Peking настоји да учествује у писању правила за области у којима међународни оквир није потпуно развијен, као што су дубока мора, поларни региони, свемир, дигиталне технологије и вјештачка интелигенција. У јулу 2026. године 29 земаља потписало је споразум о успостављању сједишта Свјетске организације за сарадњу у области вјештачке интелигенције у Шангају.
Зашто је Глобални југ кључан за кинеске амбиције?
Земље у развоју представљају важно упориште кинеске дипломатске стратегије, којој Peking поручује да њихов растући значај није праћен одговарајућом заступљеношћу у међународним институцијама. Кина очекује узајамност: подршку развоју и већој улози тих држава у замјену за њихову подршку кинеским иницијативама.
Колико је кинеска порука увјерљива?
Цоунцил он Геостратегy сматра да кинески наратив има одјека због колонијалног насљеђа, незадовољства постојећим институцијама и ограниченог утицаја сиромашнијих држава. Привлачна је и помоћ која се не условљава захтјевима у вези са демократијом и људским правима. Међутим, анализа упозорава да је стварни обим кинеског финансијског ангажмана мањи него што се понекад приказује.
Шта може ограничити ширење кинеског утицаја?
Организације које Кина подржава окупљају државе с различитим интересима и међусобним споровима, што може отежати заједничко дјеловање. Многе државе желе да одржавају добре односе и с Кином и са западним земљама, а успјех кинеског утицаја зависиће и од њихове зависности од кинеске технологије и индустрије.
Какав међународни систем Peking жели да изгради?
Основни приоритет је очување власти Комунистичке партије Кине. Циљ није само заузимање америчког мјеста, већ стварање међународног окружења повољног за кинески модел управљања, регионалну доминацију и смањење америчког утицаја. Postепено повезивање институција и економских зависности могло би довести до система у којем друге државе формално задржавају самосталност, али имају све мање простора да дјелују против кинеских интереса.
Анализа наглашава да међународном управљању јесу потребне реформе и да земље Глобалног југа заслужују снажнији глас, док западне државе немају усаглашен план за одговор на ове захтјеве и кинески приступ.
