У селу Долиће на Пештерској висоравни породица је одгојила деветоро дјеце у једној дрвеној соби без струје и савремених услова за живот. Њихова прича свједочи о времену када су сурове зиме и борба за опстанак одређивале свакодневицу у овом дијелу Србије.
Пештерска висораван, позната као „српски Сибир“, карактеришу дуге зиме са температурама дубоко испод нуле и снијег који може одсјећи удаљена села од остатка свијета. У таквим условима породица је морала обезбиједити храну, огрев и све што је потребно за преживљавање током мјесеци зиме.
У једној просторији одвијао се готово читав породични живот – спавање, јело, гријање и провођење времена током дугих зимских вечери. Без струје и савремених кућних апарата, породице су морале унапријед планирати залихе и припреме за зиму.
Екипа документарног серијала „Оаза“ забиљежила је и камене трапове – старе укопане објекте који су служили за чување хране прије појаве фрижидера и замрзивача. Ови трапови су омогућавали очување намирница током хладних мјесеци и представљају подсјетник на искуства преношена с генерације на генерацију.
Данас Пештер привлачи и људе попут Дине из Низоземске, која је покренула школу јахања на висоравни, показујући да удаљеност и пространства могу бити предност. Ренџери попут Сабахудина Абдагића помажу становницима удаљених села током тешких зима, достављајући храну и лијекове када снијег онемогући нормално кретање.
Репортажа води и до извора у селу Чедово, познатих као „чедовске бањице“, гдје вода остаје топла и током зимских мразева, што додатно показује разноврсност Пештера.
Прича о деветоро дјеце из Долића остаје један од најупечатљивијих дијелова репортаже, илустрирајући свакодневицу велике породице у условима који су данас готово незамисливи генерацијама навиклим на савремене погодности.
