На парламентарним изборима у Израелу 27. октобра, у појединим бедуинским селима на југу региона Негев забиљежена је излазност и до три пута већа него на претходним изборима, а значајан допринос томе дала је кампања усмјерена на укључивање жена у гласање.
Према подацима активисткиња, излазност у бедуинским заједницама кретала се од 62 до више од 93 одсто. У непризнатим насељима, гдје жене раније нису често гласале, њихово учешће је, према незваничним процјенама организаторки, порасло са око 20 одсто на више од 60 одсто.
Израелне објављује званичну статистику излазности разврстану по полу, па су ови подаци процјене активисткиња, преноси „Гардијан”.
Кампања од врата до врата
Иницијативу је предводила мрежа „Алнашмијат”, коју води адвокатица и активисткиња Ханан Алсана. Жене су уочи гласања обилазиле бедуинска насеља, разговарале са становницама о њиховим правима и објашњавале им да могу да учествују на парламентарним изборима, иако у непризнатим селима нема бирачких мјеста.
Алсана је истакла да ако гласају само мушкарци, то је само половина заједнице, наглашавајући важност учешћа жена.
Становнице непризнатих насеља морале су путовати до оближњих градова да би гласале, због чега су волонтерке помагале у организовању превоза, док су јеврејски мушкарци били присутни у близини бирачких мјеста како би спријечили могуће провокације и смиривали ситуацију у случају инцидената.
Према ријечима Ралуке Ганее, директорке организације „Зазим”, у акцији је учествовало више стотина волонтерки које су помагале бедуинским женама да стигну до биралишта.
Протест због рушења кућа и дискриминације
За многе жене гласање је било и начин да изразе незадовољство политиком израелске владе, посебно рушењем бедуинских кућа, односом према арапским грађанима и безбједносном ситуацијом.
Ум Калед Фатун из села Ацарнуг одлучила је да учествује у кампањи након што је затекла булдожере који руше кућу њеног сина, уз полицијску пратњу, а породици није остављено довољно времена да изнесе намјештај и соларне панеле.
Она је навела да је њен циљ био да пошаље израелског министра националне безбједности Итамара Бен Гвира кући.
Активисткиње су указивале и на проблем недостатка склоништа и система за узбуњивање у непризнатим насељима, гдје становници посебно трпе опасност током ракетних напада јер држава није обезбиједила склоништа нити сирене за упозоравање.
Бедуинске заједнице у Негеву суочавају се са проблемом непризнатих насеља у којима живи више од 100.000 људи без основних услуга попут редовног снабдијевања струјом и водом.
Активисткиње су оцијениле да је кампања показала колико организовање жена и сарадња арапских и јеврејских грађана могу утицати на учешће у политичком животу.
