БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО– Дан након одржаних општих избора у БиХ могу се дати прве анализе о кориштењу нових технологија у изборном процесу.
Шта су показали први прелиминарни подаци
- Нове технологије кориштене су широм БиХ на Општим изборима 2026.
- Техничких проблема је било, али систем није доживио шири колапс.
- За Предсједништво БиХтренутно је 4,39 одстоневажећих листића.
- За предсједника и потпредсједнике РС удио је око 4,7–4,8 одсто.
- За Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ неважеће је 8,68 одстолистића.
- За Парламент ФБиХ удио је око 8,5 одсто.
- Код Народне скупштине РС удио неважећих листића приближава се 10 одсто.
Није прошло без проблема
С једне стране, нису се обистиниле апокалиптичне најаве о недовољном броју уређаја, недовољном броју оператера, немогућности скенирања листића и другим катастрофичним сценаријима.
С друге стране, није прошло ни без проблема када је ријеч о функционисању уређаја на појединим мјестима, сналажењу грађана у новом начину гласања и прегледности самих гласачких листића.
Шта смо научили?
Када се све сабере и одузме, може се рећи да су се нове технологије реlatивно добро показале, може се очекивати да ће се до наредних избора исправити уочени недостаци, а и грађанима би нови начин гласања требало да буде мање стран.
Примјер неважећих листића најбоље показује да је барем дио грађана имао проблема да схвати како се гласа по новом систему зато што је број неважећих гласачких листића за појединачне функције око четири одсто, што је на нивоу нормалног броја, док је на листићима за страначке листе број неважећих гласова око десет одсто, што је знатно више од оног што би било нормално.
Разлог за то је вјероватно чињеница да се дио људи није снашао како да користи додатну свеску уз гласачке листиће на којој су наведени редни бројеви кандидата разврстаних по политичким субјектима.
Осим тога, гласачки листићи за ентитетске и државне парламенте нису довољно добро разграничени па је и то можда збунило дио гласача.
Што се тиче нивоа за избор чланова Предсједништва БиХ, било је 3,9 одсто неважећих листића за избор бошњачког и хрватског члана Предсједништва БиХ, а пет одсто за српског. У просјеку, број неважећих за овај ниво је испод четири одсто, што је у оквиру очекиваних параметара. Нешто већи број неважећих је у Републици Српској, што помало чуди имајући у виду да је на листи било само три кандидата.
На листи за предсједника и потпредсједнике РС укупно је било 26.000 неважећих листића, односно око 4,8 одсто, што је слично броју неважећих и за Предсједништво БиХ, што показује да су се грађани РС мало теже снашли од оних у ФБиХ.
Као што смо рекли, проблеми су се појавили на парламентарним листама, па је, на примјер, за изборе кандидата за Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ било 118.000 неважећих листића или чак 8,7 одсто. За Народну скупштину РС тај износ у процентуалном нивоу је чак и већи и износи готово 10 одсто, што значи да је сваки десети грађанин РС или намјерно поништио свој гласачки листић за посланика у НС РС или није знао како гласати.
И за Представнички дом Парламента ФБиХ ситуација је слична: око 8,5 одсто листића је неважећих, што такође није безначајан број, и показује да су грађани у оба ентитета имали проблеме да разазнају кандидате по листама.
Ово би могло послужити као доказ да се за наредне изборе овај начин гласања промијени на начин да се грађани лакше снађу.
Аналитичари који прате изборе сматрају да су изборне технологије у сваком случају демократски искорак, али да саме по себи нису довољне да учине изборни процес у потпуности демократичним.
Почетак враћања кредибилитета
Вехид Шехић, бивши предсједник ЦИК-а и директор Форума грађана Тузла, сматра да су изборне технологије добар потез и подсјетио да је и сам заговарао годинама њихово увођење.
„Ово је почетак враћања кредибилитета и интегритета изборног процеса који је већ неколико изборних циклуса био толико контаминиран да грађани нису имали повјерење у коначне резултате“, каже Шехић.
Он, међутим, истиче да борбу за поштене изборе треба наставити и даље уклањањем других неправилности које се појављују годинама.
Позитиван корак
Тања Топић, политичка аналитичарка из Бањалуке, такође сматра да су изборне технологије позитиван корак, али истиче да то није ни близу довољно.
„Дефинитивно је да је увођење нових технологија позитивна ствар, али је била велика заблуда вјеровати да ће нас примјена нових технологија преко ноћи претворити у друштво зрелих и одговорних појединаца, учинити изборе слободним и фер. Велики искорак у смањивању корупције на дан избора, сама чињеница да мртви нису гласали, као и да једна особа није могла гласати за више њих. Све у свему, није баук и није бољело“, сматра она.
