БРИСЕЛ – Канада би могла постати прва „придружена чланица“ Европске уније, у оквиру потпуно новог модела односа какав EUдо сада није имала ни са једном државом.
Али то не значи да ће Канада постати чланица EU попут Француске, Њемачке или Хрватске.
Управо супротно – детаљи новог статуса тек треба да буду договорени, а канадски премијер Марк Карни јасно поручује да његова земља не тражи пуноправно чланство нити намјерава да се одрекне дијела свог суверенитета.
Идеју је ове седмице изнијела предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, а Карни ју је у четвртак, 17. септембра, поздравио у говору пред Европским парламентом у Стразбуру.
„Ако говоримо о савезу за будућност, ријеч је о јединственом, позитивном приступу који ћемо заједно дефинисати“, поручио је Карни.
Иза те прилично дипломатске формулације крије се потенцијално велика промјена – Канада и EU разматрају повезивање трговине, одбране, енергетике, технологије, науке, па чак и могућности да млади лакше живе, студирају и раде с обје стране Атлантика.
Шта би Канада заправо добила?
Највећа непознаница тренутно је управо значење израза „придружена чланица“.
Такав статус у Европској унији данас не постоји.
Према досадашњим приједлозима, нова веза ишла би знатно даље од класичног трговинског споразума, али би остала испод пуноправног чланства.
Карни је пред европским посланицима набројао подручја у којима жели много чвршће повезивање: критичне минерале, одбрамбену индустрију, вјештачку интелигенцију и рачунарске капацитете, енергетску безбједност, свемирску индустрију и пlatне системе.
Канада располаже огромним енергетским и минералним ресурсима, док EU доноси велико тржиште, развијену индустрију, истраживачке капацитете и могућност постављања стандарда које потом прихватају и други дијелови свијета.
Идеја је да двије стране споје управо те предности.
Планира се и једноставнија дигитална трговина непољопривредним производима и великим бројем услуга.
Млади би могли да живе, раде и студирају с обје стране Атлантика
За обичне грађане можда је најзанимљивији дио плана оно што се припрема за младе.
Карни жели да Канада уђе у европски програм Erasmus+, чиме би студентима из Канаде и европских држава било отворено више могућности за студирање на универзитетима с друге стране Атлантика.
Преговори о томевећ су почели и још су у раној фази, објавио је Euronews. Разматра се и канадско учешће у наредној генерацији европског програма Хоризон, намијењеног науци и истраживањима.
Амбиција иде и даље.
„Треба да продубимо везе међу људима, омогућавајући нашим младима да живе, раде и студирају гдје желе с обје стране Атлантика“, рекао је Карни.
Како би та слобода изгледала у пракси, још није дефинисано.
Канада неће постати пуноправна чланица EU
У цијелој причи постоји важна ограда.
Канада не намјерава да постане класична чланица Европске уније, а Карни је изричито рекао да његова земља није ни у позицији да тражи такво чланство.
Зато би нови аранжман могао постати својеврсни трећи пут – много ближи однос с EU од обичног партнерства, али без пуног чланства.
Једна од могућих правних основа је члан 217 Уговора о функционисању Европске уније. Он омогућава EU да са трећим државама склапа споразуме о придруживању који подразумијевају међусобна права и обавезе, заједничко дјеловање и посебне процедуре.
Ипак, ни у Бриселу још нема јасног одговора шта би све нови статус подразумијевао.
Поједини европски посланици помињу трговину, одбрану и спољну политику, а отворена је чак и могућност да канадски званичници у одређеном облику учествују на састанцима европских лидера и министара. За сада су то, међутим, само идеје.
Ни Њемачка није одушевљена називом
Прве резерве већ су се појавиле.
Њемачкаподржава веома блиско партнерство EU и Канаде и спремна је да разговара о новим моделима сарадње, али Berlin сматра да би сам израз „придружена чланица“ требало преиспитати.
Проблем је једноставан – таква категорија чланства тренутно не постоји.
Карни се није превише везао за назив.
Поручио је да је „прецизна номенкlatура“ питање за Европу и да је много важније шта ће нови споразум стварно садржавати.
Коначна структура односа морала би бити предмет политичке процедуре и у Канади.
Трамп запријетио царинама
Читава прича добија додатну тежину због наглог погоршања односа Отаве и Вашингтона.
Канада је снажно економски везана за САД, свог највећег трговинског партнера, али посљедњих мјесеци покушава да смањи зависност и пронађе друга велика тржишта.
Амерички предсједник Доналд Трамп већ је реаговао на европски приједлог.
Запријетио је „веома озбиљним царинама“ или смањењем трговине с EU уколико нови аранжман с Канадом буде сматрао непријатељским потезом.
Карни, међутим, инсистира да циљ није стварање новог блока против САД.
„Не предлажем трећи блок како бисмо постали ривал великим силама, само с бољим манирима“, рекао је канадски премијер.
Према његовим ријечима, циљ није потпуна самодовољност, већ стварање система у којем ниједна велика сила не може економском зависношћу да изврши пресудан притисак на Канаду или Европу.
Канада можда неће бити посљедња
Ако нови модел заживи, могао би промијенити и начин на који Европска унија гради односе с другим државама.
Предсједница Европског парламента Роберта Мецола већ је поменула Аустралију и Нови Зеланд као земље које би једног дана могле бити заинтересоване за сличан статус.
Она је нови модел описала као својеврсни пут између пуноправног чланства и односа који EU данас има са земљама кандидатима.
За сада, међутим, много више питања постоји него одговора.
Канада и EU тек треба да утврде шта „придружено чланство“ значи, која права би Канада добила, које би обавезе преузела и колико дубоко би двије економије могле да се повежу.
Први конкретнији одговори могли би стићи већ наредног мјесеца, када би на инвестиционом самиту EU и Канаде у Монтреалу требало додатно разрадити будући модел сарадње.



