Након одласка Кристијана Шмита из Канцеларије високог представника (OHR), неколико мјесеци касније још није именован његов насљедник, што је први пут од завршетка рата да ова институција нема сталног руководиоца.
Према доступним информацијама, разговори о избору нове особе трају, али нема напретка у постизању договора. У међувремену, амерички дипломата Луи Кришок обавља дужност вршиоца дужности високог представника.
Међутим, важније од тренутног празног мјеста у OHR-у јесте чињеница да не постоји основни консензус о Босни и Херцеговини – ни између Вашингтона и Брисела, нити унутар Европске уније. Ова ситуација представља ширу забринутост у међународној заједници.
Италијаје као кандидаткињу за насљедника Шмита предложила једну особу, док су Француска, Њемачкаи неколико других земаља EUподржале кандидата из Француске. Недостатак сагласности одложио је избор за период након избора у БиХ.
Неки европски дипломати наглашавају да, иако је положај високог представника значајан, приоритет је одржавање добрих односа са САД, па се истиче фокус на европски пут БиХ. Сматра се да би јачањем европских интеграција БиХ улога OHR-а могла бити смањена, без обзира на именованог представника.
Додатни изазов за Европу је да, чак и уколико се постигне договор о кандидату, без подршке САД та позиција неће имати значајну моћ, што може обесхрабрити потенцијалне кандидате.
Мандат Кристијана Шмита показао је колико је важна подршка међународне заједнице: изостанак јединствене подршке ослабио је његов ауторитет, посебно у односу према властима Републике Српске.
Слично, ни тренутни вршилац дужности, Луи Кришок, не може доносити одлуке без сагласности европских партнера јер моћ OHR-а почива на консензусу међународних актера.
Иако САД имају најјачи утицај, остали чланови Управног одбора Савјета за спровођење мира такође играју значајну улогу.
Европски пут је главни европски адут, али и ту напредак зависи од воље домаћих политичких фактора, посебно из Републике Српске.
Уколико не дође до новог међународног консензуса, процес именовања и дефинисања улоге OHR-а може трајати дуже вријеме, што БиХ тренутно не може себи да приушти.
Нове власти у БиХ имају прилику да покажу да могу доносити кључне одлуке без наметања са стране, што би означило нову фазу у постконфликтном развоју земље и начинило OHR мање релевантним.
Извор: Независне.
