БАЊАЛУКА– Завод за судску медицину Републике Српске суочава се са озбиљним недостатком стручног кадра за судско-медицинска вјештачења јер се тим послом активно баве само три специјалиста судске медицине, изјавио је директор Завода Жељко Каран.
Каран је рекао Срни да је неопходно истовремено радити на стимулацији младих љекара да се опредјељују за специјализацију судске медицине, побољшању услова и накнада за вјештаке и уређењу листе судских вјештака да би се обезбиједило да овај важан сегмент правосудног система може несметано да функционише.
Објашњавајући организацију медицинских вјештачења, Каран је навео да их могу обављати специјалисти судске медицине који су компетентни за сва судско-медицинска вјештачења, али и љекари других специјалности у оквиру своје уже области.
Као један од кључних проблема издвојио је Правилник о накнадама и наградама за рад судских вјештака, који је припремило Министарство правде, а за који тврди да није заснован на стварним потребама струке.
„Нико од нас који се бавимо тим послом није консултован када су рађене измјене Правилника. Директор сам републичке установе која се бави тим послом 40 година и знам шта би требало урадити“, нагласио је Каран.
Он је указао на праксу у којој судови одређују 300 КМ за трошкове вјештачења без обзира на сложеност, што појединим љекарима није прихватљиво за обим и одговорност посла.
„Због тога је неопходно прецизно дефинисати накнаде у зависности од сложености вјештачења – ниског, средњег или високог степена“, сматра Каран.
Осим доношења квалитетног правилника, Каран сматра да је потребно направити и анализу постојеће листе судских вјештака, да би се утврдило ко заиста жели и може да обавља овај посао, а ко одбија ангажмане.
Он је подсјетио да су судско-медицинска вјештачења међу најчешћим у судским поступцима, јер обухватају обдукције у случајевима непознатих природних смрти, несрећа, удеса, самоубистава и убистава, као и вјештачења у предметима који се односе на тјелесне повреде.
„Број судско-медицинских вјештачења приближно је 50 пута већи од броја других најчешћих саобраћајно-техничких, док је број активних стручњака у ове двије области потпуно несразмјеран. Имамо три доктора судске медицине и 81 вјештака саобраћаја“, навео је Каран.
Он је рекао да је Република Српска прије годину дана могла да добије још једног вјештака судске медицине, наводећи примјер младог специјалисте који је у децембру прошле године поднио документа Министарству правде, али до данас није уврштен на листу.
„То није вјештак аматер, него специјалиста судске медицине који је запослен у Заводу за судску медицину“, оцијенио је Каран.
Он је закључио да сви одговорни морају да поведу рачуна о обезбјеђивању квалитетнијих услова у судско-медицинској дјеlatности.
