Папрене казне те силни радари и пресретачи нису умањили број саобраћајних несрећа на путевима у Републици Српској, показују подаци МУП-а РС, одакле су грађане увјеравали да ће ови системи повећати безбједност саобраћаја.
Кључне поруке
- Број погинулих на путевима РС готово је исти као прије увођења радара и пресретача
- У 2018. години погинуло је 130 особа, а у 2025. години 129
- Број саобраћајних незгода порастао је са 10.369 на 13.484
- Стручњаци тврде да репресивне мјере без превентиве не дају резултате
- МУП РС у међувремену набавља још 90 стационарних радара
Путеви у Републици Српској су 25. децембра 2020. постали „богатији“ за 10 нових пресретача, уз већ два која су одраније, тачније, од јуна 2019. године, била „за петама“ возачима.
„Основни циљ МУП-а Српске је да се радом пресретача на терену смањи број погинулих у саобраћајним незгодама, с обзиром на то да је непрописна и неприлагођена брзина најчешћи узрок настанка саобраћајних незгода са посљедицама по лица“, речено је тог 25. децембра 2020. године из МУП-а Републике Српске.
Стационарни радари
У међувремену је МУП 2020. набавио 100 стационарних радара који су почели да раде 2021. године. Тадашњи министар унутрашњих послова Драган Лукач је увјеравао да ће радарски систем допринијети „бољој безбједности свих учесника у саобраћају“ те додао да је неприлагођена брзина узрочник највећег броја несрећа са тешким посљедицама.
Године су пролазиле, казне су пљуштале, а шокантна статистика је остала. Бројеви говоре сами за себе. Током 2018. године, када, дакле, није било ни пресретача, нити споменутих радара, према подацима МУП-а Републике Српске, друмови су однијели 130 живота, а забиљежено је 10.369 незгода.
У 2025. години, такође према подацима МУП-а, погинуло је 129 лица, а број незгода је и повећан на 13.484.
Шта кажу стручњаци
Драгослав Башић, овлаштени судски вјештак саобраћајне струке из Приједора, који је звање инжењера саобраћаја стекао 1976. године, направио је паралелу између тога како је полиција дјеловала некад, а како то ради сада.
„Битна је едукација, па онда и превентива. Некад је саобраћајац на цести био превентива. Заустави возача, изружи га за понашање и он то памти и никад више неће урадити нешто слично када схвати суштину. А сад пишу казне, не дају себи прићи, само што не постројавају возаче. Пишу казне, само да пуне буџет. Да их бар пишу реално. Пола их је незаконито написано, а моћници бивају ослобођени. Треба радити системски“, каже Башић у изјави за „Независне новине“.
Да се на превенцији не ради ефикасно, сматра и Здравко Ивић, предсједник Асоцијације ауто-школа БиХ. Статистика је, тврди он, и гора него што је приказују институције.
„Радари не утичу пуно на безбједност. Они су постављени на критичним мјестима, људи то науче, прођу их и онда додају гас више него што су мислили да би стигли оно вријеме које сматрају изгубљеним. Знају они (надлежни) да репресија не доноси резултате и признали су то“, рекао је Ивић.
„И путеви грозни“
Он истиче да су и путеви грозни и додаје да је упитно куда иде новац.
„У безбједност се мора улагати, а не пљачкати. А то они неће“, поручио је Ивић у изјави за „Независне новине“.
Како оцјењују тренутно стање безбједности саобраћаја у Републици Српској, гласи једно од питања која смо послали МУП-у РС, који, у међувремену, набавља још 90 стационарних радара. Одговоре нисмо добили.
Подсјећања ради, Закон о измјенама и допунама Закона о основама безбједности саобраћаја на путевима (ЗOBS) у БиХ, који дефинише обијесну вожњу и доноси строге казне за такву врсту прекршаја, на снагу је ступио 27. маја 2026. године. Овим законом су прописане казне које досежу и до 5.000 марака.
Али, оне нису зауставиле трагедије на саобраћајницама. Тако су, прије неколико дана, у бањалучком насељу Пријаковци, у стравичној саобраћајној несрећи на магистралном путу Бањалука– Приједор, погинуле три особе.
