Кинески теретни брод„Dubai тауер“ (Dubai тоwер) испловио је из луке Нингбо-Џоушан, чиме је отворена прва редовна линија којом ће роба арктичком рутом стизати из Кине до Европе за свега 20 дана, односно двоструко брже него традиционалним поморским путевима.
Глобално загријавање и повлачење арктичког леда отворили су могућност да поморски пут дуг око 7.400 километара, који пролази поред Гренланда, постане својеврсни „Суецки канал 21. вијека“.
Нова линија успостављена је 15. августа, а кинеска компанија „Си леџенд“ (Сеа Легенд) планира да једном седмично превози робу из луке Нингбо-Џоушан према европским лукама.
Путовање би требало да траје око 20 дана, што је приближно двоструко краће од традиционалних рута кроз Суецки канал или око Рта добре наде, преноси RTС.
До Европе за 20 дана
Кинески бродари ову руту тестирали су почетком године, када је брод „Istanbul бриџ“ (Istanbul бридге), упркос лошем времену, стигао до Велике Британије за 20 дана.
Тиме су постављене основе за нови поморски коридор који би Кини могао да омогући бржи транспорт робе према Европи и истовремено смањи зависност од рута погођених сукобима и нестабилношћу на Блиском истоку.
Арктичка рута дио је кинеског „Поларног пута свиле“, који су власти у Pekingу још прије готово десет година дефинисале као стратешки важан правац за трговину са Западом.
Кина, међутим, није једина заинтересована за ову руту. И друге бродарске компаније све чешће разматрају преусмјеравање транспорта преко Арктика, којим је прошле године прошло двадесетак теретних бродова.
Западни извори тврде да већина тих пловила припада руској „тајној флоти“ танкера, која на тај начин покушава да заобиђе санкције.
Дозволе за пролазак овом рутом издаје руска компанија „Росатом“, која обезбјеђује и нуклеарне ледоломце за пробијање пута кроз залеђене дијелове мора.
Трамп упозоравао на кинеске и руске бродове
Развој арктичких поморских рута привукао је и пажњу америчког предсједника Доналда Трампа, који је почетком године тврдио да су воде око Гренланда „преплављене“ кинеским и руским бродовима.
Трамп је то навео као један од разлога због којих сматра да би САДтребало да преузму контролу над Гренландом.
„То је сада стратешко питање. Гренланд је преплављен кинеским и руским бродовима. Гренланд нам је потребан због националне безбједности, а Данска то не може да уради“, рекао је Трамп.
Данска је одбацила његове тврдње, наводећи да нема говора о инвазији кинеских ратних бродова, али је поручила да су америчке инвестиције на Гренланду добродошле.
Битка за Гренланд
У расправу су се укључиле и гренландске власти, које су затражиле да се о будућим односима разговара на триlatералном састанку представника САД, Данске и Гренланда.
Peking је, с друге стране, позвао Трампа да престане да говори о наводној кинеској пријетњи како би оправдао америчке интересе на Арктику.
Отварање редовне кинеске линије преко Арктика додатно повећава стратешки значај тог подручја, које због климатских промјена постаје све доступније за међународну пловидбу и потенцијално мијења постојеће трговачке правце између Азије и Европе.
