Наши преци вјеровали су да временске прилике на Велику Госпојину могу да наговијесте какав нас период чека. Посматрали су небо, кишу, сунце и промјене у природи, тражећи у њима знакове за јесен и зиму.
Велика Госпојина сматра се једном од важних прекретница у години, јер се празнује у вријеме када љето полако уступа мјесто јесени.
Због тога су се за овај дан везивала бројна народна вјеровања, посебно она која се односе на вријеме, природу и промјену годишњег доба.
Према народном вјеровању, ако је око Велике Госпојине лијепо, ведро и сунчано вријеме, очекивао се мирнији и пријатнији наставак године.
Ако би, пак, празник обиљежили киша, облаци и невријеме, људи су то тумачили као најаву промјенљивог и хладнијег периода који долази.
Посебно се обраћала пажња на грмљавину и нагле промјене времена.
Наши стари су вјеровали да такве појаве нису случајне и да могу бити знак промјене времена у наредним недјељама.
Са Великом Госпојином везује се и период познат као међудневница, вријеме између Велике и Мале Госпојине. У том периоду традиционално се брало љековито биље, за које се вјеровало да има посебну снагу, док се природа полако припремала за долазак јесени, преноси Информер.
