Магнезијум је свуда. На полицама апотека, у препорукама нутрициониста, у групама на друштвеним мрежама гдје људи дијеле искуства о бољем сну, мање грчева и стабилнијем расположењу
Толико се прича о овом минералу да би човјек могао помислити како га могу пити сви, без размишљања и без посљедица. Али то једноставно није тачно.
Овај минерал јесте неопходан за здраве мишиће, нерве, кости и регулацију нивоа шећера у крви.
Подржава чак до 800 физичких и менталних процеса и више од 300 активности ензимског система.
Но, управо зато што је толико активан у тијелу, његова суплементација захтјева опрез, посебно код особа са одређеним хроничним стањима.
Зашто магнезијум није безазлен као што се чини
Већина здравих људи може без проблема да уноси магнезијум кроз храну. Шпинат, бадеми, сјеменке бундеве, црни пасуљ, чак и обична банана садрже солидне количине овог минерала.
Проблем настаје када се посегне за суплементима, јер се ту количине брзо нагомилају.
Препоручена дневна доза магнезијума за одрасле мушкарце износи 400 до 420 милиграма, док је за жене нешто нижа и креће се од 310 до 320 милиграма.
Горња граница за унос магнезијума искључиво кроз суплементе износи 350 милиграма дневно (према општим медицинским смјерницама). Зашто је та граница нижа од укупне препоручене дозе? Зато што човјек кроз храну већ уноси одређену количину магнезијума, будући да се овај минерал налази у великом броју намирница.
Када се прекораче безбједне количине путем суплемената, тијело то не опрашта тихо. Мучнина, дијареја и слабост мишића су међу првим знацима да је организам примио превише.
Болести бубрега и опасност од нагомилавања
Особе са болестима бубрега спадају у групу којој магнезијум може направити озбиљне проблеме. Здрави бубрези су задужени за филтрирање вишка минерала из крви. Када та функција ослаби, магнезијум се задржава у организму дуже него што би требало и његова концентрација расте. Оно што је код здраве особе користан минерал, код бубрежног болесника постаје потенцијална опасност.
Хипермагнеземија, стање у коме је ниво магнезијума у крви превисок, може изазвати пад крвног притиска, отежано дисање, па чак и срчане аритмије. Зато особе са хроничном бубрежном болешћу или смањеном функцијом бубрега не би требало да узимају магнезијум без претходног разговора са љекаром, чак ни у малим дозама.
Срчана обољења захтјевају додатни опрез
Веза између магнезијума и срца је сложена. Овај минерал учествује у регулацији срчаног ритма, преноси калцијум кроз ћелијске мембране и доприноси нормалној контракцији срчаног мишића. Звучи као да је савршен за срце, зар не?
Али код особа које већ имају срчана обољења, неконтролисан унос магнезијума може пореметити равнотежу електролита. Превисок ниво магнезијума утиче на електричне импулсе у срцу, што може изазвати брадикардију (успорен рад срца) или друге облике поремећаја срчаног ритма.
Особе са срчаном инсуфицијенцијом, аритмијама или другим кардиоваскуларним болестима морају обавезно да консултују кардиолога пре него што додају магнезијум у своју дневну рутину.
То не значи да магнезијум шкоди срцу. Штавише, хронични дефицит магнезијума може повећати ризик од срчаног или можданог удара. Кључ је у равнотежи коју не треба тражити самостално ако постоји дијагностиковано обољење.
Дијабетес и магнезијум нису увијек добар пар
Особе са дијабетесом често имају повећану потребу за магнезијумом, али и посебан ризик од његове неконтролисане употребе. Овај минерал помаже у регулацији нивоа шећера у крви и побољшава осетљивост на инсулин. Међутим, дијабетичари који користе лијекове за снижавање шећера или инсулин морају бити опрезни.
Магнезијум може појачати дејство неких антидијабетичких лијекова, што може довести до наглог пада шећера у крви (хипогликемије). Хипогликемија може изазвати вртоглавицу, конфузију, губитак свести, па и теже последице. Зато је за сваку особу са дијабетесом обавезан разговор са ендокринологом пре започињања суплементације.
Болести цријева мијењају правила игре
Када се помене магнезијум-цитрат, многи одмах помисле на његово лаксативно дејство. Ријеч је о облику магнезијума везаном за лимунску киселину. Управо због тог природног лаксативног ефекта, он се често користи за рјешавање проблема са опстипацијом (затвором).
Али шта се дешава код особа са инфламаторним болестима цријева, попут Кронове болести или улцерозног колитиса? Лаксативни ефекат може погоршати већ постојеће тегобе. С друге стране, магнезијум-оксид се слабо апсорбује у дигестивном тракту и чешће се користи за ублажавање горушице. Код особа са осетљивим цријевима, сваки од ових облика може изазвати додатну дијареју, надимање или болове у стомаку.
Разлика између глицината, цитрата и оксида није само хемијска; то је разлика која некоме доноси олакшање, а некоме погоршање симптома.
Interакције са лијековима које се лако превиде
Магнезијум ступа у интеракцију са бројним лијековима:
• Антибиотици: Тетрациклини и флуорохинолони се слабије апсорбују ако се узимају истовремено са магнезијумом.
• Бисфосфонати: Лијекови за остеопорозу губе на ефикасности.
• Диуретици: Зависно од типа, могу драстично повећати или смањити ниво магнезијума у телу.
Звучи иронично, али минерал који узимате да бисте се осјећали боље може умањити дејство лијекова који су вам неопходни за здравље.
Када труднице треба да буду на опрезу
Магнезијум се често препоручује трудницама због грчева у ногама или несанице.
Ипак, високе дозе магнезијума, посебно у трећем триместру, могу утицати на мишиће материце. Труднице би требало да узимају суплементе искључиво по савјету гинеколога, у тачно дефинисаним дозама.
Храна попут бадема, спанаћа или смеђег пиринча остаје најбезбеднија алтернатива.
Старије особе и танка линија између користи и штете
Старијим особама магнезијум је потребан за енергију и кости, али они често пију више лијекова истовремено, што повећава ризик од интеракција. Како функција бубрега природно опада са годинама, чак и умјерене дозе суплемената могу постати проблематичне. Магнезијум-лактат се често сматра „њежнијим“ за стомак код старијих пацијената, али је консултација са љекаром и даље незаобилазна.
Није сваки облик за свакога
На тржишту постоји много различитих облика, а сваки има специфичну намену:
• Магнезијум-глицинат: Најбоља биорасположивост и најмање шансе за стомачне проблеме.
• Магнезијум-маlat: Често се препоручује код хроничног умора и болова у мишићима (фибромијалгија).
• Магнезијум-сулфат (Епсом со): Најчешће се користи за купке за опуштање мишића.
Шта заправо треба урадити прије почетка?
Најважнији корак је разговор са љекаром. То нарочито важи за хроничне болеснике. Љекар може проверити ниво магнезијума у крви, проценити интеракције са вашом терапијом и одредити праву дозу и облик (таблете, прах или течни раствор).
Магнезијум јесте минерал који је тијелу неопходан, али самоиницијативно узимање може донијети више штете него користи ако нисте потпуно сигурни у своје здравствено стање. Будите одговорни према себи – проверите прије него што попијете прву таблету, пише Н1.
