БАЊАЛУКА– Српска демократска странка (СДС) суочава се са једним од најозбиљнијих изазова у својој историји, а случај „Љубиша Петровић“ и отворене подјеле унутар странке указују на дубље проблеме од саме одлуке о искључењу из чланства.
Предизборне тензије у СДС-у, које су до сада биле прикриване, ескалирале су након избора, када су осим пораза у појединим тркама, забиљежени и најнижи рејтинги странке у посљедње двије деценије. Одлука о искључењу Љубише Петровића, првог човјека СДС-а у Бијељини, због подршке кандидату Небојши Вукановићу за члана Предсједништва БиХ из Републике Српске, иако је странка имала свог кандидата Маринка Божовића, додатно је продубила подјеле.
Петровић је најавио правну борбу за оспоравање „незаконитог искључења“, а дио партијских колега јавно је стао на његову страну. Касније је лидер СДС-а Бранко Блануша поништио прву одлуку о искључењу, али је донио нову којом Петровићу престаје чланство због кршења партијских правила.
На страни Блануше је и Огњен Бодирога, шеф посланичког клуба СДС-а у Народној скупштини, који је истакао да је процес прочишћавања странке започео и да неће бити заустављен.
Политиколог Драго Вуковић оцјењује да су подјеле у СДС-у дуготрајне, али да су ескалирале након лоших изборних резултата. Према његовим ријечима, СДС се налази на прекретници: може да оздрави уколико одстрани штетне елементе, или да постане мала странка која можда неће прећи изборни цензус.
Вуковић наводи да унутар странке постоје и различити ставови о сарадњи са СНСД-ом на нивоу БиХ, што додатно компликује ситуацију. Он сматра да ће унутарстраначки избори најављени за прољеће сљедеће године показати будући смјер СДС-а и ко ће бити на њеном челу.
Блануша је десети предсједник СДС-а од 1990. године и шести од 2006. године, а многи његови претходници су подносили оставке након лоших изборних резултата. Након посљедњих избора, СДС је изгубио статус најјаче опозиционе странке у Републици Српској, који је преузео Покрет „Сигурна Српска“ на чијем је челу Драшко Станивуковић.
Најбољи изборни резултат СДС је остварио 2014. године са 24 мандата у Народној скупштини Републике Српске.
