Предсједник распадајућег НиП-а и министар вањских послова БиХ Елмедин Конаковићнакон данашње сједнице Вијећа министара БиХ наставио је износити гомилу неболуза.
„Црна кравата“ Конаковић је казао да је избјегнута црна листа Монеyвала, иако о црној листи нико у нити у једном тренутку раније није говорио, али је то наумпало дубоко компромитираном кадру како би покушао умањити штету од катастрофе која је настала са сивом листом.
Да је БиХ далеко од црне листе најбоље говоре подаци да се само три земље налазе на њој и то дубоко изолирана Сјеверна Кореја, ратом погођени Иран и Мијанмар.
Уз комплетно расуло у којем се ми налазимо, далеко смо ми од ових земаља. На њој чак нису ни разорене земље, гдје се не зна ни ко је власт, нити ко контролише териториј, попут Либана, Сирије, Јемена, као и Венецуеле чији је донедавни предсједник заробљен и пребачен на суђење у САД.
Након тога је Конаковић казао да је СНСДодговаран за стављање на сиву листу због неусвајања Закона о одузимању незаконито стечене имовине, а онда се похвалио рјешењем које је доносено на сједници Вијећа министара како би се „избјегла црна листа“. Гле чуда, та и нити једна друга одлука се није могла донијети без тог истог СНСД-а и Милорада Додика, за којег нам је Конаковић говорио да се промијенио и чијег је кума Радишића частио са 100 милиона КМ на сједници Вијећа министара БиХ.
Очекује се да ће сада инвеститори теже одлучивати о улагањима у Босну и Херцеговину, док ће јавне власти на свим нивоима имати неповољније услове задуживања.
На посљедице по грађане и компаније раније су упозорили и из Удружења банака БиХ. Очекују нас, првенствено, спорије и скупље међународне финансијске трансакције, укључујући дознаке из иностранства, које ће бити под појачаним наѕором.
– То је посебно важно имајући у виду велики број грађана БиХ који живе и раде у иностранству, као и значај тих трансфера за домаћу економију. За привреду би греyлистинг значио додатне провјере сваке трансакције, повећану администрацију, кашњења у плаћањима и веће трошкове пословања. Истовремено, постојала би реална опасност отежаног одржавања или успостављања кореспондентних односа са страним банкама, што представља кључни канал за међународна плаћања и финансијске токове. Све то би имало негативан ефекат на конкурентност домаћих компанија, инвестиције и укупну економску активност – казао је предсједник Удружења Едис Ражаница.
