БЕОГРАД– По налогу Посебног одјељења за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду, припадници Службе за борбу против корупције МУП-а Србије ухапсили су начелника Управе криминалистичке полиције Марка Кричка и начелника Службе за сузбијање криминала Бошка Секуловића.
Они су лишени слободе због сумње да су од 12. маја до 3. јуна 2026. године, као службена лица МУП-а Србије, прекорачењем и искоришћавањем службеног положаја, као и неизвршавањем службених дужности, нанијели штету и теже повриједили права оштећеног Веселина Милића, бившег начелника Полицијске управе за град Београд.
Сумња се да су то учинили током поступања поводом тешког убиства Александра Нешовића, почињеног 12. маја 2026. године у ресторану „27“.
Такође, постоје основи сумње да је Марко Кричак 16. маја 2026. године, заједно са другим, за сада непознатим полицијским службеницима, у просторијама Управе криминалистичке полиције злостављао и мучио оштећеног Н. Л.
Кривичном пријавом Кричку се на терет стављају кривична дјела злоупотреба службеног положаја и злостављање и мучење, док се Секуловић сумњичи за злоупотребу службеног положаја.
Спорна кривична пријава против бившег начелника
Према наводима тужилаштва, постоје основи сумње да је Бошко Секуловић, супротно одредбама члана 288. ставова 8. и 9. Законика о кривичном поступку, 15. маја 2026. године сачинио кривичну пријаву против Саше Вуковића због тешког убиства Александра Нешовића, обухвативши њоме и друга лица, међу којима и Веселина Милића.
Милићу су том пријавом на терет стављена кривична дјела помоћ учиниоцу послије извршеног кривичног дјела и непријављивање кривичног дјела и учиниоца.
Сумња се да је Секуловић пријаву сачинио иако је знао да је Милић, прије него што је Саша Вуковић починио тешко убиство, напустио ресторан „27“ на Сењаку у пратњи свог обезбјеђења.
Према наводима тужилаштва, на то су указивале службене забиљешке о обавјештењима добијеним од грађана В. Ш., П. У., Н. М., В. Р. и М. Ј. Њихов садржај, како се наводи, указивао је на другачије чињенично стање од оног описаног у кривичној пријави против Милића.
Из тих забиљешки произилази да је Милић напустио ресторан прије него што се сада покојни Нешовић вратио у тај објекат.
Тужилаштво наводи и да Секуловић у кривичној пријави није навео садржај снимака сигурносних камера, који су одузети уз потврду о привремено одузетим предметима од 14. маја 2026. године, а из којих, према сумњама, произилази да је Милић напустио ресторан.
Снимци и телефони каснили у предаји
Према сумњама тужилаштва, Секуловић није одмах поступио по налогу поступајућег јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду од 17. маја 2026. године да се хард-дискови и компакт-дискови са снимцима, као и мобилни телефони Веселина Милића, доставе Криминалистичко-истражној групи Војне полиције.
Наведени докази предати су службеницима Војне полиције тек 22. маја, а електронски уређаји су, према наводима тужилаштва, били непрописно упаковани у двије папирне кесе.
Сумња се да је Кричак усмено одобрио Секуловићу подношење спорне кривичне пријаве Вишем јавном тужилаштву у Београду, иако је био упознат са њеним наводима. На то су, према тужилаштву, могли утицати и велика медијска пажња коју је случај изазвао и комуникација коју је Кричак имао са главним јавним тужиоцем у вези са предајом Милићевих телефона на вјештачење.
Налогом од 17. маја било је наложено да телефони, одузети након претреса службеног возила Веселина Милића, буду предати Криминалистичко-истражној групи Војне полиције ради претресања уређаја.
Међутим, ни након више поновљених налога није поступљено по захтјеву све до 21. маја, када је поступајући тужилац позвао Секуловића јер телефони нису били достављени ради претресања и вјештачења. Секуловић му је тада одговорио да се садржај телефона обрађује ради допуне.
Сумња на мучење у просторијама полиције
Према наводима тужилаштва, постоје основи сумње да је Кричак 16. маја, између два и три часа ујутру, у просторијама Управе криминалистичке полиције, током вршења службе злостављао Н. Л. заједно са другим, за сада непознатим полицијским службеницима.
Сумња се да су оштећеног најприје ударали отвореним и затвореним шакама у предјелу главе, а затим му ставили капуљачу на главу и гушили га.
Након тога су му, према сумњама, скинули чарапе и каишем га тукли по табанима и леђима. Том приликом Н. Л. је задобио лаке тјелесне повреде, укључујући хематоме на десној нози и десном стопалу.
Осумњиченима је одређено задржавање до 48 часова, у којем року ће бити приведени на саслушање у Више јавно тужилаштво у Београду.
Тужилаштво: Postупак није повезан са изборима
Поводом овог поступка, главни јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду Ненад Стефановић изјавио је да он нема никакве везе са изборним процесима и резултатима парламентарних избора.
Он је навео да је тужилаштво своје предистражне радње у овом предмету почело да спроводи у мају ове године, када је дошло до опструкције рада поступајућих јавних тужилаца. Након тога је крајем јула у предмет здружена кривична пријава коју је поднио адвокат оштећеног, што је све резултирало лишењем слободе двојице високих полицијских функционера.
Стефановић је поновио да Више јавно тужилаштво у Београду и сви његови јавни тужиоци поступају искључиво у складу са Уставом и законима Републике Србије.
