Кристијан Шмит који у Републици Српској није признат за високог представника јер његов избор није потврђен у Савјету безбједности UN, каже да ни мало не осјећа одговорност за застој БиХ и тврди да они који су за то заиста криви одговорност траже у другом да би скренули пажњу са себе.
У интервјуу за БХRT, Шмит каже да остаје у БиХ док не заврши мандат који се односи на Програм 5+2 и да мисли да то није испуњено.
– Ја сам изненађен написима да високи представникодлази. Нисам изјавио да идем, не у овом тренутку када заједнички можемо оцијенити да развој БиХ није одрживи и неповратан и надам се да ћемо временом то постићи. Надам се да зато неће бити потребно више од неколико година – навео је Шмит.
На питање да ли ће бити посљедњи високи представник, он каже да неке ствари „само Бог зна“, али да не види да постоји велики број људи који су заинтересовани за преузимање „његовог посла“.
– Позиција високог представника и канцеларија високог представника то су ад хок институције. Ја се надам да ћу ја завршити посао и бити посљедњи високи представник. Мислим да морамо дати одговоре у наредним годинама. Морамо успјешно провести програм пет плус два и у том смислу да БиХ одведемо ка европским интеграцијама. Они који не желе да високи представник буде ту, имају одличну прилику да отворе преговоре с EUи да олакшају ситуацију – каже Шмит.
Шмит је себе упоредио са Хелмутом Колом, који је сматран „политичким оцем“ некадашње њемачке канцеларке Ангеле Меркел, да би објаснио то што му је, како каже, неко једном рекао да је „превише Немац и да би требало да буде прилагодљив.
– Као Хелмут Кол ја покушавам да сједим и радим, ја могу да играм само своју улогу и радим само свој посао. Некад сам изненађен увредама које су ми упућене и ово није дио политичког разговора, него је нека врста политичког вртића. Када одем у Херцеговину или Републику Српску, грађани се не понашају према мени на увредљив начин… – тврди Шмит.
Говорећи о државној имовини, Шмит је рекао да је његова прва иницијатива била да позове Парламент да нађе рјешење.
– Неки кажу да ако постоји државна имовина то значи да не постоји Република Српска. То је бесмислено, сваки дио државе има право на имовину и сваки дио државе треба да је користити у интересу грађана БиХ и ја сам сигуран да постоји велики притисак од стране EU и САД. Ја сам спреман помоћи на конструктиван начин и сматрам да они који су изабрани да је њихов посао да одлучују о оваквим питањима. Пружићу им подршку само ако то буде неопходно – казао је Шмит.
Остаје при ставу да би за прославу Дана Републике Српске умјесто 9. јануара, требало пронаћи неки други датум, али признаје да је потцијенио интензитет. Смета му начин на који се тај, како наводи, „неуставни датум“ обиљежава и то што га обиљежавају само Срби.
Тврди и да не прима новац из БиХ од новца ,еђународне заједнице, да се не ради о 24.000 евра, али није рекао и колико је плаћен за посао који ради у БиХ, иако га Савјет безбједности није именовао, као што је то био случај са његовим претходницима.
