Иако се примиче крај јуна, који је постављен као неформални рок за избор новог високог представника, за сада нема назнака да су чланице Управног одбора Савјета за спровођење мира близу договора.
Како сазнајемо од неколико саговорника који су имали увид у стање протеклих дана, постоји забринутост да је трајно нарушено повјерење између појединих чланица овог тијела, што би била веома лоша вијест за БиХ.
Од саговорника с којима смо били у контакту сазнали смо да постоји начелна сагласност да се надлежности високог представника неће смањивати, као и да се очекује да се одлуке доносе у складу са смјерницама које ће успоставити међународна заједница.
Оваква формулација подржава тезу да је нарушено повјерење унутар PIC-а, јер ако се траже гаранције да високи представникнеће дјеловати самовољно, то је добра илустрација какви су односи између донедавних кључних савезника.
Један високи дипломата једне од европских чланица УО PIC-а недавно нам је рекао „да није баш сигуран“ да ће Антонио Занарди Ланди, амерички и италијански кандидат за високог представника, добити повјерење овог тијела, упркос најавама неких медија да би он ускоро могао бити потврђен.
Независне су ексклузивно протеклих дана добиле званичне ставове двије амбасаде – Амбасаде Италије и Амбасаде Јапана, а оба ова става смо објавили.
Према наводима из италијанске амбасаде, не одустаје се од Ландија као новог високог представника.
Тошихиро Аики, амбасадор Јапана, недавно је у интервјуу за „Независне новине“ јасно рекао која су очекивања његове земље, која је након САД, највећи појединачни контрибутор у буџет OHR-а.
Подсјећања ради, EU, као неко ко највише доприноси, уплаћује 50 одсто укупног буџета, али тај блок чини 27 земаља, док су САД и Јапан највећи појединачни контрибутори.
„Јапан сматра да је важно да сљедећи високи представник обавља свој посао на основу најшире могуће подршке међу чланицама Управног одбора PIC-а, уз очување овлаштења и надлежности које су постојале до сада, као и како би се омогућило спровођење агенде 5+2, те у складу с европским интеграцијским путем БиХ. То су кључни елементи које сматрамо важним. Из те перспективе, Јапан активно учествује у консултацијама које су у току у вези с именовањем сљедећег високог представника, као одговорна чланица Управног одбора PIC-а“, рекао нам је тада амбасадор Аики.
Преведено са дипломатског рјечника, Јапан је става да будући високи представник мора бити неко ко ће имати подршку свих, што је став на којем инсистира већина Европљана, укључујући и Уједињено Краљевство.
Друга, и још важнија порука, уклапа се с оним што чујемо ових дана из различитих амбасада у Сарајеву, а то је да не може доћи до смањења овлаштења и надлежности у односу на садашње стање.
Ово је важно, јер се тиме даје тон расправи о захтјеву САД да дође до транзиције, односно промјене мандата високог представника, али и ранијим размишљањима у Бриселу да је потребно да се улога OHR-а смањи како би се БиХ усмјерила на европски пут.
Чини се да је нагла промјена америчке политике према БиХ, која је започела неколико мјесеци након почетка другог мандата Доналда Трампа, америчког предсједника, затекла европске савезнике САД и да се сада тражи начин како уклопити различите визије на начин да се не угрози стабилност БиХ.
Хоће ли се у томе успјети, остаје да се види, али садашње стање не даје разлог за велики оптимизам.
Подсјећања ради, Кристијан Шмит, досадашњи високи представник, којег Република Српска није признавала, поднио је оставку почетком маја под притиском САД, а од тада трају безуспјешни покушаји да се дође до његовог насљедника.
