Купци из Босне и Херцеговине прошле године купили су 464 некретнине у Хрватској, што је осам пута више него прије десетак година, показују подаци Хрватске пореске управе. Грађани БиХ сада су међу најбројнијим страним купцима на хрватском тржишту некретнина.
Током 2025. године страни купци су у Хрватској купили укупно 9.159 некретнина, што чини 7,8 одсто свих евидентираних купопродаја. Иако је њихов удио и даље значајан, структура купаца се знатно промијенила у односу на 2016. годину.
Највише некретнина купују Словенци са 2.576 купопродаја, затим Нијемци са 1.962 и Аустријанци са 875. Купци из БиХ су на четвртом мјесту са 464 купљене некретнине, одмах испред Чеха са 460 купопродаја. Слиједе Мађари, Пољаци, Словаци, Италијани и Срби.
Посебно је изражен раст активности купаца из БиХ, чији је број куповина у односу на период прије десет година повећан осам пута. Сличан тренд биљеже и купци из Србије и Украјине, док су куповине држављана Русије, Шведске и Уједињеног Краљевства знатно смањене.
Укупна активност странаца на хрватском тржишту некретнина смањује се од 2022. године, када је забиљежен врхунац са 13.344 купопродаје. Од тада је број куповина странаца пао за 31 одсто, враћајући се на ниво из 2021. године.
Према процјени Хрватске привредне коморе, око 90 одсто страних купаца некретнине стиче у пет обалних жупанија, иако званични подаци о територијалној расподјели нису доступни.
Промјене су видљиве и у начину продаје некретнина, гдје дигитални огласи, видео-позиви и доступност документације постају кључни, нарочито за купце из удаљенијих земаља. Пlatформа ЕстатеИQ наводи да купци често прво разгледају некретнину путем мобитела и видеопозива, а физички обилазак слиједи тек када су практично одлучили о куповини.
Овакав приступ посебно је важан за купце из Пољске, Украјине, Швајцарске и САД, којима физичко разгледање подразумијева додатно планирање путовања. Доступност уредне документације и потпуне информације пресудни су за доношење одлуке о куповини на даљину.
