Током ове године, на мјесечном нивоу, више од 6.000 радника налази се на боловању, док због сумњи у злоупотребе послодавци све чешће траже ванредне контроле.
Током прошле године обављено је око 500 ванредних контрола одобравања привремене спријечености за рад, а неправилности су утврђене у 105 случајева.
Привредник Саша Тривић сматра да систем контроле оставља простор за злоупотребе.
– Фонд здравственог осигурања не провјерава да ли је неко болестан, него да ли су папири уредни. Евидентно је да то сви знају и да се то злоупотребљава. Postоје злоупотребе у виду два, три до пет дана када неком зафали – ‘боли ме глава’, ‘боли ме ово или оно’ – и то не може нико контролисати – каже Тривић.
Породични љекар може прописати боловање до 30 дана, уз обавезу пацијента да се редовно јавља на контроле. Међутим, љекари упозоравају да дио пацијената не долази на заказане прегледе.
Специјалиста породичне медицине Бранкица Марковић објашњава да љекари имају обавезу затворити боловање уколико се пацијент не јавља на контроле.
– Ако имамо пацијента који, на примјер, има бол у кичми и прописана му је одређена терапија, речено му је да се јави за три до седам дана, а он се не јави 20 дана, у програму постоји рубрика гдје сваки доктор прати боловања која је отворио. Уколико нам се пацијент не јави, ми смо у обавези да то боловање затворимо – појашњава Марковић.
За дужа боловања или одређене дијагнозе, породични љекар мора затражити мишљење специјалисте или пацијента упутити на првостепену љекарску комисију.
Владимир Шормаз из Завода за медицину рада и спорта РС наводи да првих 30 дана боловања води породични љекар, након чега се, у зависности од здравственог стања и дијагнозе, случај може наћи пред првостепеном комисијом.
Пацијент тада доноси медицинску документацију и долази на преглед, након чега комисија одлучује да ли ће боловање бити продужено или закључено.
На одлуку првостепене комисије пацијент има право жалбе другостепеном органу Фонда здравственог осигурања у року од три дана.
Због све већег броја сумњи у злоупотребе, послодавци у посљедње вријеме чешће траже ванредну оцјену привремене спријечености за рад.
– У посљедњих годину, двије дана све су чешћи захтјеви послодаваца за ванредну оцјену привремене спријечености за рад радника. Ми смо у обавези да се на сваки њихов захтјев организујемо, провјеримо пацијента и дамо оцјену радне способности – рекао је Шормаз.
Из Фонда здравственог осигурања понављају процедуре које примјењују у контроли боловања, али нису одговорили на питања ко чини првостепену и другостепену љекарску комисију, на који начин се оне формирају и због чега, упркос постојећим контролама, и даље постоји велики број сумњи у лажна боловања.
