На први поглед, ништа необично. Куће с фасадама и крововима какве се могу видјети широм Истре, уклопљене у крајолик недалеко од пулског аеродрома.
Међутим, иза привида мирног сеоског имања није било ни станара, ни кухиња, ни дневних соба.
Унутра су се налазили огромни војни резервоари за гориво.
Ријеч је о занимљивом примјеру војне камуфлаже из времена Југославије, који је поново привукао пажњу након што је аутор YouTube канала Терра Цроатиа Ален Банковић обишао локацију и показао шта се заправо крије иза објеката који и данас на први поглед подсјећају на куће.
„Ово није кућа“
Банковић је свој видео симболично насловио „Ово НИЈЕ кућа! Шта је ЈНА сакрила у истарској шуми?“, а управо поглед из непосредне близине открива колико је камуфлажа била необична.
„На први поглед изгледају као мирна сеоска имања. Но, иза фасада и кровова који глуме обитељске куће крај пулског аеродрома, ЈНА је сакрила чудовишне спремнике горива напајане изравно из увале Будава“, наводи Банковић.
Ко би се осамдесетих година прошлог вијека возио цестом у близини пулског аеродрома, могао је видјети призор који није изазивао посебну пажњу: фасаде, кровове од цријепа и објекте који су се уклапали у околину.
Управо је то, по свему судећи, и била њихова сврха.
Иза фасада није било соба
Тек иза спољашњости која имитира стамбене објекте откривала се њихова права намјена.
Према наводима аутора видеа, „куће“ нису имале станаре, дневне боравке ни кухиње. Биле су својеврсне шупље љуштуре направљене око великих наѕемних резервоара за гориво.
И то не било каквих.
Унутар три објекта налазила су се три резервоара, од којих је сваки наводно могао да прими око милион литара горива. Укупан капацитет комплекса тако је достизао приближно три милиона литара.
Камуфлажа је омогућавала да инфраструктура од великог војног значаја из даљине изгледа попут неколико сасвим обичних кућа.
Зашто баш код пулског аеродрома?
Локација није била случајна.
Пула је у вријеме СФРЈ имала велики војни значај, а аеродром је, поред цивилне, имао и војну функцију. За ваздухопловство су велике и поуздане залихе горива биле од пресудног значаја.
Према информацијама које износи Терра Цроатиа, резервоари су били повезани с увалом Будава, одакле је допремано гориво.
Такав систем омогућавао је складиштење огромних количина горива у непосредној близини аеродрома, док је истовремено покушавао да прикрије праву намјену објеката.
Зашто војни објекат претварати у „кућу“?
Камуфлажа војних објеката није била југословенска посебност. Током Хладног рата различите војске настојале су да складишта, бункере, положаје и другу важну инфраструктуру учине што мање уочљивом.
У овом случају идеја је била једноставна: умјесто да велики метални резервоари буду јасно видљиви у крајолику, око њих је направљена конструкција која је споља подсјећала на локалну архитектуру.
Из ваздуха или с веће удаљености, такви објекти могли су много лакше да прођу незапажено него класична војна складишта горива.
Три милиона литара иза кулиса „сеоске идиле“
Управо разлика између спољашњег изгледа и онога што се налазило унутра чини овај комплекс посебно занимљивим.
Иза фасаде објекта који је могао дјеловати као нечији дом налазио се резервоар капацитета око милион литара. Три таква резервоара значила су складишни простор за приближно три милиона литара горива.
Деценијама касније, објекти остају подсјетник на вријеме када су широм бивше Југославије грађени војни комплекси чија права намјена често није била очигледна ни људима који су живјели у њиховој непосредној близини.
А у истарској шуми тајна је била сакривена на посебно једноставан начин: војни објекат требало је само учинити довољно обичним да нико не пожели да га погледа други пут.
