Бразилски предсједник Луиз Инасио Лула да Силва поручио је након освајања четвртог мандата да Бразил „није ничије двориште“, критикујући америчког предсједника Доналда Трумпа и оптужујући стране актере за мијешање у изборни процес путем дигиталних пlatформи.
Поражени предсједнички кандидат Флавио Болсонаро, најстарији син бившег предсједника Жаира Болсонара, одбио је да прихвати резултате и најавио је да ће тражити поништавање избора, наводи Индиа Тодаy.
Лула је изјавио да ће његова администрација радити на заштити суверенитета и демократије, те се заложио за регулисање дигиталних пlatформи тврдећи да је Бразил на изборима побиједио страно мијешање путем интернета.
Он је након побједе рекао: „Успјели смо да увјеримо људе да је гласање изузетно важно за очување демократије у Бразилу“. Обећао је да ће бити предсједник свих 215 милиона Бразилаца и да ће сарађивати са конзервативним Конгресом којег су грађани изабрали. Додао је да ће његова администрација настојати да повећа учешће јавности у процесу доношења одлука.
Порука о Бразилу који „није ничије двориште“ долази након кампање обиљежене оптужбама за угрожавање државног суверенитета и подршком америчке администрације напорима породице Болсонаро да се врати на власт.
Флавио Болсонаро је најавио да ће од надлежних институција затражити поништавање гласања, тврдећи да је неприхватљива одлука Врховног суда да продужи вријеме гласања за два сата. Он је рекао: „Немогуће је признати изборне резултате“ и најавио да ће његов изборни тим оспорити исход.
Аналитичари сматрају да је поништавање мало вјероватно, имајући у виду убједљивост Лулине побједе и чињеницу да је Болсонаров изборни тим такође тражио продужење гласања због обилних киша на југу Бразила.
Лула је у другом кругу освојио више од четири милиона гласова више од Флавија Болсонара, преокренувши предност коју је сенатор имао након првог круга.
Одбијање Флавија Болсонара да прихвати пораз подсјећа на изборе 2022. године, када његов отац Жаир Болсонаро није прихватио пораз од Луле. Бивши предсједник је касније осуђен на 27 година затвора због планирања државног удара којим је намјеравао да остане на власти.
Марио Braga, аналитичар за Латинску Америку у консултантској кући РАНЕ, оцијенио је да би наредних дана могло доћи до протеста деснице, али је нагласио да је промјена изборног исхода веома мало вјероватна. Оспоравање резултата могло би додатно да појача политичке тензије у наредним седмицама.
Лулина побједа представља велики политички повратак осамдесетогодишњег лидера, који је од 2018. до 2019. године био у затвору због корупцијских оптужби, а пресуде су касније поништене. На власт се вратио након побједе над Жаиром Болсонаром 2022. године.
Његов нови изборни успјех долази у вријеме ширег заокрета појединих latinоамеричких земаља према десничарским владама. Током кампање Лула је оптуживао Болсонаров политички табор да угрожава суверенитет Бразила и упозоравао на политике које би могле да ослабе програме социјалне заштите и пониште резултате у смањењу сиромаштва и заштити животне средине.
Исход избора представља ударац за Трумпа, чија је администрација подржавала напоре да се породица Болсонаро врати на власт. Лулин останак на челу Бразила могао би представљати противтежу утицају Вашингтона у региону.
Бивши министар спољних послова у Лулиној влади Селсо Аморим рекао је за Ројтерс да ће бразилски предсједник имати важну улогу у успостављању равнотеже у Латинској Америци.
Упркос побједи, Лули током четвртог мандата очекују велики изазови. Бразил је изабрао најконзервативнији Конгрес од повратка демократији осамдесетих година прошлог вијека, а Болсонарова Либерална партија и њени савезници ће имати значајан утицај у оба дома. Такав однос политичких снага могао би отежати усвајање закона које Лула предлаже и задржавање контроле над буџетским одлукама.
Спровођење његових обећања у великој мјери ће зависити од способности да постигне договор са конзервативним законодавцима.
Додатни изазов представљају економски притисци. Влада за наредну годину предвиђа привредни раст од 2,3 одсто, док је јавни дуг премашио 82 одсто бруто домаћег производа. Високе каматне стопе, задуженост домаћинстава и притисак да се ограничи јавна потрошња додатно ће оптерећивати нову администрацију.
Лула ће морати да усклади обећања о заштити социјалних програма и националног суверенитета са потребом сарадње са конзервативним Конгресом. Иако му побједа доноси још један мандат, неприхватање резултата у Болсонаровом табору могло би додатно закомпликовати почетак новог предсједничког периода.
