Већина мисли да се радња славног кримића дешава негдје у романтичним предјелима Швајцарске или Француске.
Међутим, истина је много ближе нама. Најславнији злочин у историји књижевности, онај који је ријешио Херкул Поаро, догодио се на свега пар часова вожње од наших домова – у дебелом славонском снијегу.
Када помислимо на Оријент експрес, пред очима нам се обично јаве слике париског гламура, свјетала Венеције или мистичних улица Istanbulа. Али, срце најпознатије детективске приче свих времена куца на дионици пруге између Загреба и Београда. Тамо гдје се луксуз од махагонија, свиле и шампањца сударио са суровом балканском зимом.
Кобни застој у славонским сметовима
У роману Агате Кристи, луксузни Симплон Оријент експрес напушта Београди граби ка Загребу. Међутим, негдје у глуво доба ноћи, природа показује своје зубе. Воз улијеће у огромне сњежне наносе и стаје. Потпуно одсјечен од свијета, заробљен у равници, воз постаје клопка.
Управо у тој тишини завејаног Балкана, док мотори ћуте, дешава се убиство америчког богаташа Ратчета. Док споља брише славонски вјетар, унутар зидова изолованог вагона Херкул Поаро започиње своју најславнију истрагу, свјестан да је убица и даље међу путницима прве класе.
Агатина лична драма у возу
Агата Кристи је често путовала Ориент Еxпрессом, а инспирацију за роман пронашла је у стварним проблемима које је овај легендарни воз имао током путовања.
Познато је да је Ориент Еxпресс 1929. године данима био заробљен у снијегу у Турској, док је и сама списатељица 1931. године доживјела вишесатно кашњење због поплава на прузи. Та искуства касније су послужила као инспирација за атмосферу романа.
Винковци као жељезнички Њујорк
У вријеме када је роман настао (1934. године), Винковци нису били успутна станица, већ једно од највећих и најважнијих жељезничких чворишта у овом дијелу Европе. Док су локални мјештани у топлим собама слушали фијук вјетра, кроз њихову станицу је сваке вечери пролазио свијет у малом: краљеви, дипломате, свјетске звијезде, али и шпијуни који су путовали на релацији Париз–Istanbul.
Контраст је био фасцинантан: унутар врхунски освијетљеног салона воза служили су се јастози, кавијар и францускавина, док су напољу, кроз замагљене прозоре, промицала мрачна и завејана поља Славоније и Срема.
Повратак легенде у октобру 2026: Гламур се враћа, али рута је другачија
Да прича о најславнијем возу на свијету није само ствар далеке прошлости, доказује и недавна вијест која је узбуркала јавност и љубитеље луксузних путовања. Легендарни Ориент Еxпресс се званично враћа на европске шине.
Ново, ултрамодерно и невјероватно луксузно издање овог воза под називом „Ла Долце Вита Ориент Еxпресс“ креће на своје прво путовање 22. октобра 2026. године. Путници који буду спремни да пlatе карте, чија ће цијена износити и по неколико десетина хиљада евра, уживаће у петодневном путовању пуном гламура, врхунске гастрономије и дизајна инспирисаног зlatним добом жељезнице.
Међутим, за разлику од старог Симплон експреса који је сијекао наш регион кроз Славонију и Срем, нова рута од Рима до Istanbulа свјесно заобилази некадашњу класичну балканску трасу.
Нови богаташи и свјетска елита ће на свом петодневном путу до Босфора умјесто наших равница гледати канале Венеције, историјску архитектуру Будимпеште и бајковите дворце у румунским Карпатима (Брашов и Синаја). Традиционални правац преко Загреба и Београда овог пута је замијењен сјевернијом, кружном рутом кроз срце Централне Европе.
Од страница романа до позоришне сцене
Занимљиво је да прича о најпознатијем случају Херкула Поароа и данас привлачи публику широм региона.
Адаптација романа Агате Кристи “Убиство у Оријент експресу”, у режији Андреја Цветановског и према адаптацији Кена Лудвига, током јуна је на репертоару Народног позоришта Сарајево.
Представа, у којој Херкула Поароа тумачи Марио Дрмаћ, доноси нову позоришну интерпретацију мистерије која већ готово један вијек фасцинира читаоце и гледаоце широм свијета.
