АТИНА – Грчка је спремна за извођење „превентивних удара“, у случају турског напада, који би спријечили избијање дугог и исцрпљујућег рата, као и за приступ који превазилази традиционалну пасивну одбрану и усмјерен је на активно одвраћање, што у пракси значи спровођење оперативног сценарија који у кратком року онемогућава непријатељску војску, оцијенили су данас грчки војни аналитичари.
Према аналитичарима које је контактирао портал „Неа.гр“, превентивни удари које је најавио начелник Генералштаба Грчке националне одбране прошле године представљају кључну одбрамбену акцију када је непријатељ већ покренуо неповратан процес напада.
Аналитичари су оцијенили да би план превентивног одвраћања био активиран у хипотетичком сценарију да је „пријетња непосредна и неизбјежна“, односно уколико би Ankara почела да масовно премјешта снаге, док турски десантни бродови почињу да се снабдијевају горивом и ратним материјалом и стављају у приправност у лукама у Малој Азији, на основу обавјештајних сазнања која би детектовала да турске снаге добијају коначна оперативна наређења и да почиње укрцавање маринаца.
То би отворило апсолутну координацију између обавјештајних служби и савезничких сателита у реалном времену, а прије него што турске снаге уопште могу да одвежу конопце на бродовима или да дођу до аеродрома, доживјеле би масовни, координисани напад.
Аналитичари су казали да је први корак потпуно „ослијепљивање“ непријатеља и да системи за електронско ратовање грчких оружаних снага емитују снажне сметње, онеспособљавајући непријатељске радаре, телекомуникације и станице за навођење дронова „Бајрактар“ и „Анка“ дуж обале Мале Азије.
Истовремено, грчко ратно ваздухопловство предузело би акцију, а ескадриле ловаца „рафал“ и Ф-16 „вајпер“ би, без уласка у турски ваздушни простор, лансирале ракете дугог домета на писте критичних аеродрома у Даламану, Балишесиру и Чиглију, док би истовремено, са обала источних егејских острва, грчке батерије вођених ракета „спајк НЛОС“ и „егзосет“ са апсолутном прецизношћу удариле турске десантне бродове унутар њихових лука.
Према оцјени аналитичара, ниједан превентивни удар не може елиминисати 100 одсто непријатељских снага, али за даље нападе била би активирана нова одбрамбена инфраструктура земље, предвођена националним системом заштите од ракета и дронова.
Према грчким плановима за превентивне ударе, за мање од 24 часа ратни сценарио би био одлучен без увлачења Грчке у дуг, крвав и исцрпљујући рат, а Турскаби претрпјела војну парализу: њено ваздухопловство било би приземљено, флота тешко погођена, а способност за вођење офанзивних операција уништена.
Аналитичари су навели да би до тог тренутка међународна заједница могла да интервенише на смиривању сукоба и на тренутном прекиду ватре, а да се Грчка не би бранила на рушевинама, већ да би преговарала са позиције апсолутне војне и стратешке супериорности, пошто је заштитила свој територијални интегритет.
Према оцјени аналитичара, иако је ово само један од могућих оперативних сценарија, он живописно илуструје нову војну реалност, да је најбоља одбрана доказана способност да се проактивно ускрати противнику могућност да некога нападне, чак и на хибридне начине који нису поменути у овом сценарију.
