Рекордно низак водостај Дунава у Мађарској недавно је открио готово потпуно очуван мотоцикл Вермахта, који је више од осам деценија лежао испод стијена кеја на Баћањијевом тргу у Будимпешти.
Њемачки мотоцикл ДКW НЗ-350-1 из периода Другог свјетског рата пронађен је почетком августа, а откриће је привукло пажњу археолога, историчара и љубитеља војне историје. Изузетно је ријетко да се предмет из тог периода пронађе у овако очуваном стању.
Још интригантнијом цијелу причу чини оно што је пронађено у његовој непосредној близини – противтенковске мине, муниција и посмртни остаци двојице њемачких војника.
Откривено којој јединици је припадао
Према ријечима потпуковника Норберта Самвебера, директора Архива војне историје при Институту и Музеју војне историје, мотоцикл је припадао једној од најважнијих јединица међу њемачким снагама опкољеним у Будимпешти.
„То је била оклопна дивизија Фелдхернхале (Фелдхеррнхалле, ФХХ), која је имала оклопни пионирски батаљон са истим именом“, рекао је Самвебер за Euronews.
Према његовим ријечима, мотоцикл је можда ушао у инвентар јединице у септембру 1944. године, док је она била у процесу поновног формирања.
Крајем тог мјесеца или почетком октобра јединица је добила ново име, али возила која су већ имала њене старе ознаке нису појединачно префарбавана, вјероватно због недостатка времена.
Поред мотоцикла пронађена тијела двојице војника
У близини мотоцикла пронађене су противтенковске мине, муниција и посмртни остаци двојице њемачких војника.
Током опсаде Будимпеште, након предаје пештанског мостобрана 18. јануара 1945. године, тешко ослабљени остаци њемачке 22. СС добровољачке коњичке дивизије бранили су будимску обалу Дунава.
Према идентификационим плочицама пронађеним уз тијела, један од двојице војника можда је припадао овој СС јединици, док се за другог претпоставља да је био војник Вермахта.
Историчари, међутим, не вјерују да је иједан од њих био директно повезан с пронађеним мотоциклом.
„Можда су овдје погинули у борби, или су их Совјети на лицу мјеста погубили. Ово друго није било нимало неуобичајено када је ријеч о припадницима СС-а, али пошто су Совјети прије погубљења углавном уклањали идентификационе плочице, вјероватнији је први сценарио“, објаснио је Самвебер.
Како је мотоцикл завршио у Дунаву?
Преглед возила открио је још један занимљив детаљ. Мјењач је остао заглављен у другој брзини.
Кустоси су такође утврдили да је мотоцикл прије 81 годину дефинитивно учествовао у саобраћајној незгоди, али није могуће установити да ли се она догодила управо када је завршио у Дунаву.
Самвебер каже да у овом тренутку није могуће поуздано реконструисати како су мотоцикл и тијела пронађена у његовој близини доспјели на исто мјесто.
Одбацио је могућност да се мотоцикл налазио на трајекту који су Совјети потопили током преласка преко Дунава јер, како каже, ни тадашња војна ситуација ни тешко залеђена ријекане подржавају такав сценарио.
Можда је био мотоцикл војног курира
Овај тип мотоцикла углавном је кориштен за курирске задатке, односно за преношење извјештаја и наређења.
„Претпостављам да је изгубљен у близини обале док је обављао такву мисију, али да је у Дунав можда доспио тек након завршетка опсаде, током рашчишћавања рушевина“, казао је Самвебер.
То значи да мотоцикл можда није завршио у ријеци током борби, већ тек након њих.
Преживјело свега неколико десетина примјерака
Око 12.000 примјерака модела ДКW којем припада мотоцикл извађен из Дунава произведено је током 1944. и 1945. године.
Због несташице алуминијума већ су кориштени блокови мотора од сивог лива.
Након Другог свјетског рата Совјети су демонтирали комплетну производну линију и послали је у Ижевск као ратну репарацију. Тамо је до 1951. године произведено још око 127.000 примјерака под називом ИЖ-350.
Од оригиналних њемачких мотоцикала, према процјенама, до данас је преживјело свега између 30 и 50 примјерака, а само неки од њих дјелимично су сачувани у оригиналном стању.
Крвава опсада Будимпеште
Прича о мотоциклу води директно до једне од најкрвавијих битака завршнице Другог свјетског рата.
Између Божића 1944. и средине фебруара 1945. око 100.000 њемачких и мађарских војника бранило је Будимпешту. Те снаге практично су уништене – они који нису погинули завршили су у ратном заробљеништву.
Када је покушан пробој из опкољеног града, до њемачких линија успјело је да стигне свега 705 њемачких и 36 мађарских војника, заједно са 44 цивила.
Процјењује се да су губици совјетских и румунских снага могли износити око 80.000 људи.
Огромну цијену пlatили су и цивили. Процјене броја погинулих становника Будимпеште крећу се између 23.000 и 38.000.
Током најжешћих борби становништво се скривило у подрумима и склоништима. Колико су борбе биле бруталне показује податак да су забиљежене ситуације у којима би совјетски војници пробили један зид подрума, њемачки други, а затим пуцали једни на друге изнад глава престрављених цивила.
Током опсаде страдао је и велики број припадника преостале јеврејске заједнице у Будимпешти. Процјењује се да је до њеног завршетка страдало око 15.000 Јевреја.
„Било је то бесмислено, ужасно крвопролиће“
„Било је то бесмислено, ужасно крвопролиће“, казао је Самвебер, оцјењујући да је Мађарскапостала жртва њемачке стратегије куповања времена.
Према његовом објашњењу, Хитлер није дозвољавао напуштање Будимпеште, између осталог, јер је град имао важну улогу у одбрани индустријског подручја Беча.
Будимпешта је, како је објаснио историчар, практично требало да послужи као „мамац“ који ће задржати совјетске снаге и Нијемцима омогућити да добију на времену.
Опсада је трајала до 13. фебруара 1945. године.
Послије 81 године могли би добити гроб
Мотоцикл извађен из Дунава сада је постао својеврсна временска капсула из завршнице Другог свјетског рата.
Посебан значај открића имају посмртни остаци пронађени у његовој близини.
Према ријечима Самвебера, двојицу њемачких војника у принципу би било могуће идентификовати по имену захваљујући пронађеним идентификационим плочицама.
То би значило да, након 81 године, њихове породице коначно могу сазнати шта им се догодило, а посмртни остаци могли би бити сахрањени.
Управо због тога проналазак готово комплетног мотоцикла није само риједак примјер очуване ратне технике. Заједно са предметима и посмртним остацима пронађеним око њега, он је отворио причу о посљедњим мјесецима рата и једној од најкрвавијих опсада европских градова, преноси Телеграф.
