Професор кривичног права Љубинко Митровић сматра да из садржаја пресуде Суда БиХ произлази да Милорад Додикможе бити кандидат за све јавне функције осим за функцију предсједника Републике Српске, јер је управо та забрана изричито наведена у изреци пресуде.
– По мом мишљењу, све правне посљедице и ограничења која произлазе из осуде морају бити јасно и недвосмислено садржана у изреци пресуде. Да је суд сматрао да постоје и друга ограничења, она су морала бити прецизно наведена. Овако је створена правна конфузија која отвара простор за различита тумачења. Због тога сматрам да Милорад Додик може бити кандидат за све функције осим за ону за коју му је изречена конкретна забрана, а то је функција предсједника Републике Српске – истакао је Митровић.
Он наглашава да се правне посљедице осуде нигдје изричито не помињу у пресуди, нити су конкретизоване на начин који би отклонио сваку сумњу у погледу њиховог обима и дејства.
– Из фамозног члана 203а Кривичног закона БиХ произлази да се мјера безбједности може изрећи у општем законском распону, односно за ово кривично ђело није прописан посебан распон мјере који би био примјерен друштвеној опасности ђела, а која је првенствено одређена прописаном врстом и распоном казне. Тиме се мјера чини неизвјесном, а сама одредба арбитрарном и потенцијално супротном Европској конвенцији о људским правима – навео је Митровић.
Према његовим ријечима, додатни проблем представља чињеница да су у конкретном члану Кривичног закона све опште правне посљедице осуде практично везане за ово кривично дјело, што представља одступање од уобичајене номотехнике у кривичном законодавству.
– То само по себи није забрањено, али отвара озбиљна уставноправна питања. Postавља се питање због чега управо за ово кривично ђело наступају све правне посљедице осуде, док то није случај ни код појединих знатно тежих кривичних дјела. Такав приступ је дискутабилан и отвара сумњу да се прописивањем несразмјерно тешких правних посљедица осуде настоји утицати на ограничавање политичких права и слобода грађана – сматра Митровић.
Он додаје да управо због тога остаје отворено питање усклађености оваквог законског рјешења са Уставом БиХ, Европском конвенцијом о људским правима и Међународним пактом о грађанским и политичким правима.
– У правној држави ограничења политичких права морају бити јасна, прецизна и предвидива. Када постоје озбиљне дилеме о домету правних посљедица осуде, онда је ријеч о питању које заслужује оцјену уставности и коначан одговор највиших правосудних институција – закључио је Митровић.
