Најновија анализа бившег америчког амбасадора у БиХ Мицхаела Мурпхyја, објављена након избора, поново отвара питање какву је Босну и Херцеговину током свог мандата прижељкивао један од најутицајнијих страних дипломата у земљи.
Мурпхy је изборне резултате подијелио на побједнике и губитнике, а међу побједнике је сврстао Милорада Додика и Драгана Човића, док је међу губитницима навео и – „грађански концепт“ Босне и Херцеговине.
Управо таква формулација посебно привлачи пажњу када се посматра из Републике Српске.
Мурпхy не крије незадовољство политичким повратком Додика, али ни промјеном америчког приступа према Републици Српској.
Према његовој оцјени, Додик је био највећи побједник међу лидерима СНСД-а, ХЅ-а БиХ и СДА, а дио његовог успјеха Мурпхy директно повезује са промјеном политике Washingtonа према БиХ.
Бивши амбасадор сматра да је нова америчка администрација прихватила дио Додикове агенде и помогла му да се политички опорави од позиције у којој се налазио крајем 2024. године.
Још оштрији био је према Европској унији.
Мурпхy сматра да би EUмогла зажалити што је покушавала да ублажи сукоб са Додиком умјесто да искористи тренутак када је он био политички знатно слабији. У том контексту употријебио је чак метафору о томе да му је требало „забити глогов колац у срце“.
Такав рјечник бившег дипломате тешко може проћи незапажено.
И Човић је за Мурпхyја проблем нове америчке политике
Мурпхy се није задржао само на Додику.
Говорећи о лидеру ХЅ-а БиХ Драгану Човићу, оцијенио је да је и он профитирао од промјене политике Washingtonа и да је његова политичка агенда данас компатибилнија са новим америчким приступом БиХ.
Тако се послије избора добија занимљива слика.
Двојица политичких лидера чије су политике током претходних година биле међу најчешћим метама критика америчке амбасаде – Додик и Човић – сада су међу изборним побједницима, док бивши амбасадор отворено критикује заокрет Washingtonа који је према њима, по његовом мишљењу, постао повољнији.
То само по себи није доказ да је Мурпхy током мандата „рушио“ СНСД или ХЅ.
Али јесте легитимна основа за питање колико су његове раније дипломатске активности биле само неутрално спровођење америчке политике, а колико израз врло јасне политичке визије о томе у којем правцу БиХ треба да иде.
Посебно занимљива – „грађанска БиХ“
Још занимљивији дио Мурпхyјеве анализе односи се на оно што назива „грађанском БиХ“.
Он тај концепт отворено сврстава међу губитнике избора.
Мурпхy резултат Демократске фронте повезује са стањем идеје „грађанске БиХ“, а наводи и да Бакир Изетбеговић, према његовом мишљењу, никада није био њен искрени заговорник.
Ту се намеће много шире питање.
Босна и Херцеговина према Дејтонском мировном споразуму није уређена као једноставна грађанска држава у којој политичко представљање не познаје конститутивне народе и ентитете. Њено уставно уређење почива, између осталог, на Републици Српској и Федерацији БиХ, као и на посебним механизмима представљања конститутивних народа.
Због тога израз „грађанска БиХ“ није политички неутралан термин. Различите политичке стране под њим подразумијевају веома различита уставна рјешења.
Управо зато Мурпхyјева жал због слабљења тог концепта заслужује пажњу.
Да ли је Мурпхyјева политика доживјела пораз?
Изборни резултат сам по себи не може доказати шта је био скривени циљ било којег амбасадора.
Али може показати колико се политичка ситуација разликује од оне коју је Мурпхy током свог мандата сматрао пожељном.
СНСД је остао доминантна политичка снага у Републици Српској. ХЅ БиХзадржао је снажну позицију међу хрватским бирачким тијелом. Мурпхy сам констатује да су и Додик и Човић међу побједницима, док „грађански концепт“ ставља међу губитнике.
Истовремено, критикује нову америчку администрацију управо зато што је промијенила приступ према Додику и Човићу.
Због тога се данас може поставити питање које је током његовог амбасадорског мандата изазивало много полемика:
Да ли је политика тадашње америчке администрације према БиХ била довољно неутрална према различитим уставним и политичким концептима унутар земље?
Одговор на то питање зависиће од политичке перспективе посматрача.
Али Мурпхyјева данашња анализа пружа занимљив материјал за ту расправу.
Посебно зато што бивши амбасадор више није у дипломатској позицији која захтијева пажљиво одмјеравање сваке ријечи.
Он сада прилично отворено говори ко је, према његовом мишљењу, добио, ко изгубио и какав политички правац сматра опасним или пожељним.
Бирачи су ипак рекли своје
Можда је најважнија порука избора управо она коју међународне дипломате често заборављају – политичке представнике на крају бирају грађани ове земље.
Према прелиминарним резултатима, СНСД је поново остварио снажан резултат у Републици Српској, док је ХЅ БиХ задржао веома значајну политичку позицију међу Хрватима. Међународни извјештаји такође констатују снажан резултат националних странака на изборима.
Неко те резултате може поздрављати, неко може бити дубоко незадовољан њима.
Али они су политичка чињеница.
Зато Мурпхyјева анализа можда говори најмање о томе ко је побиједио 4. октобра – то су показали гласови.
Много више говори о томе како бивши амерички амбасадор види БиХ након избора и колико се та БиХ разликује од политичког правца који је он током претходних година јавно заступао.
А када бивши амбасадор у истој анализи констатује побједу Додика и Човића, жали због промјене америчког приступа према њима и међу губитнике сврстава „грађанску БиХ“, онда је сасвим легитимно поново отворити расправу о његовој улози током мандата.
Не као доказ завјере.
Него као питање политичког утицаја страних дипломата у земљи у којој би, прије свих других, о њеном уређењу и будућности требало да одлучују њени грађани и народи.
