Причу о увођењу нових технологија у изборни процес БиХ од почетка прате бројне спекулације и питања без одговора, а сумњу да ће на октобарским изборима бити чак више проблема него у ранијим циклусима су подгријале информације о гласачком листићу.
- На општим изборима у БиХ 4. октобра по први пут би требало да буду коришћени уређаји за биометријску идентификацију бирача и оптички скенери за аутоматско пребројавање листића.
- Увођење нових технологија захтијева промјену изгледа гласачког листића, па се најављује да на њему, осим код избора за Предсједништво БиХ, неће бити имена и презимена кандидата.
- Бирачи би на посебном информативном папиру требало да пронађу име кандидата и његов број, а затим на гласачком листићу означе странку и број иза којег се кандидат налази.
- Из Централне изборне комисије БиХ навели су да је прелиминарни изглед листића припремљен, док би коначна верзија требало да буде завршена до почетка штампања у августу.
- За набавку опреме и увођење новог система предвиђено је 112,5 милиона КМ, а ЦИК је уговор за скенере и другу опрему додијелио групи понуђача предвођеној фирмом „Смартматик БХ“ из Сарајева.
Општи избори у БиХ су заказани за 4. октобар. Ријеч је о изборима на којима би по први пут, на бирачким мјестима, требало да буду инсталирани уређаји за биометријску идентификацију бирача и оптички скенери за аутоматско пребројавање гласачких листића.
Нове технологије, наиме, траже промјену изгледа гласачког листића, а на то су из Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ, која је задужена за изборе, упозорили још крајем прошле године у предложеним измјенама Изборног закона БиХ које су тада упутили у Парламентарну скупштину БиХ.
Да би се примијениле специфичне изборне технологије потребно је изглед и формат гласачког листића прилагодити употреби истих, а посљедњих дана у жижи јавности је управо нова верзија гласачког листића која ће, уколико не буде промјене, увелико промијенити традиционално гласање овог октобра.
О новом начину гласања недавно је говорио први човјек ЦИК-а Јован Калаба, наводећи да се највећа новост огледа у томе што на листићима, осим на оном за Предсједништво БиХ, неће бити имена и презимена кандидата.
Наиме, на самим гласачким листићима неће бити имена кандидата, већ само називи политичких странака које ће, као и до сада, бити поредане на основу резултата жријебања. Испод назива сваке странке ће, према наводима, бити бројеви, а имена кандидата биће одштампана на посебном информативном папиру, као својеврсном путоказу.
Тако ће, према појединим наводима у медијима, бирач прво пронаћи партију и кандидата за којег жели да гласа, затим запамтити редни број испред тог имена те након тога на „главном“ гласачком листићу означити политичку странку и број иза којег се „крије“ жељени политичар.
Калаба јуче није одговарао на телефонске позиве, а до закључења овог броја „Гласа“ из ЦИК-а нису стигли одговори на питања у вези са информацијама о изгледу гласачког листића.
Из те Комисије су, наиме, недавно за „Глас“ потврдили да је прелиминарни изглед гласачког листића припремљен, а финални треба да буде завршен до почетка штампања почетком августа 2026.
Некадашњи члан Interресорне радне групе за измјене Изборног закона БиХ Сњежана Новаковић – Бурсаћ тврди да најављене измјене листића нису у складу са законом, јер је изглед прецизно одређен Изборним законом БиХ.
– Све акробације и измишљања су само покушај оправдања за нелегалне активности. То још једном потврђује да овдје није био интерес унапређење процеса, већ неких група, укључујући и узурпатора Кристијана Шмита, да се домогну огромног новца из буџета за куповину опреме. Нажалост, потврђује се да су наша упозорења била исправна и да ће ове новине унијети више проблема у изборни процес – изјавила је за „Глас Српске“ Новаковић Бурсаћ (СНСД).
Иза својеврсне хајке на домаћи изборни систем стоје, каже, странци који су га сами и кројили у протеклим годинама.
– Видјећемо шта ће бити, такорећи, у другој рунди. Да ли ће бити покушаја манипулације преко софтвера. Осим кршења закона по питању изгледа листића, на опасан начин се угрожава и тајност гласања. То су невјероватне ствари и нигдје примијењене у развијеним демократијама тако да смо опет експеримент у рукама одређених недобронамјерних странаца. На нама је да се изборимо да све ово прође са што мање штете, а биће је – поручила је Новаковић Бурсаћ.
Упозорила је и да је остало три мјесеца до дана одржавања општих избора.
– Ни политички актери ни грађани бирачи немају појма како ће процес тећи, а чим не знате како ћете гласати, угрожен је први корак. Нико не говори о проблемима и куда то може одвести, а остало је само три мјесеца – истакла је Новаковић – Бурсаћ.
Процес увођења технологија је вишегодишњи пројекат капиталног улагања и дигитализације изборног процеса 2025-2028, а ове године је план набавка уређаја за биометријску идентификацију бирача као и оптичких скенера за аутоматско пребројавање гласачких листића те лиценци.
Тај посао би требало да кошта 112,5 милиона КМ колико је обезбијеђено и то интервенцијом Кристијана Шмита са позиције високог представника у БиХ који је претходно и наметнуо измјене Изборног закона БиХ којима су и отворена врата за увођење нових система на бирачка мјеста.
Уговор
ЦИК је Одлуком о избору најповољнијег понуђача од 19. марта 2026. уговор за набавку скенера и друге опреме додијелио групи понуђача која је предвођена сарајевском фирмом „Смартматик БХ“. Против одлуке био је члан Комисије Владо Рогић, уз опаску да је незаконита и указујући да је за 17 милиона КМ већа од понуде групе коју је предводио „Планет софт“ из Бањалуке.
Бањалучка фирма је, као и још двије, уложила жалбу на одлуку ЦИК-а, али надлежна институција их није прихватила. Уговор за набавку тих система на бирачким мјестима тежак је 74,52 милиона КМ.
