Инцидент у селу Голињево код Ливна, гдје су током ноћи уништене и запаљене заставе постављене на игралишту, још једном је показао колико су симболи у Босни и Херцеговини и даље осјетљиво питање. Према доступним информацијама, међу постављеним заставама налазиле су се заставе данашње Босне и Херцеговине, али и заставе бивше Републике Босне и Херцеговине.
Паљење било које заставе, уништавање имовине и ноћно скрнављење јавног простора не може и не смије бити оправдано. Такви поступци представљају вандализам и посао је полиције и надлежних институција да пронађу починиоце и санкционишу их.
Међутим, једнако тако, јавност има право поставити питање зашто се на јавном простору истичу заставе које нису званична обиљежја данашње Босне и Херцеговине. Званична застава БиХ дефинисана је Законом о застави Босне и Херцеговине, којим се уређују њен облик, изглед и истицање на нивоу државе.
Застава бивше Републике БиХ за велики број грађана у БиХ није неутралан историјски симбол, већ обиљежје ратног периода које се различито доживљава међу народима у БиХ. За једне она има емотивно и политичко значење, док је за друге симбол под којим памте рат, страдања и дубоке подјеле. Управо зато њено истицање на јавним мјестима, нарочито у срединама гдје таква обиљежја изазивају нелагоду и противљење, многи грађани доживљавају као провокацију.
Босна и Херцеговина не може градити повјерење тако што ће се јавни простор претварати у полигон за надметање ратним симболима. Ако се од грађана очекује поштовање државе, онда се мора поштовати и чињеница да данашња БиХ има своја званична обиљежја, док симболи из ратног периода не могу бити наметани као заједнички симболи свих грађана.
Због тога овај случај не смије бити посматран једнострано. Паљење застава мора бити осуђено и процесуирано, али се мора отворити и питање одговорности оних који свјесно истичу незванична обиљежја која узнемиравају дио грађана. Посебно је проблематично када се такви симболи постављају на јавне површине, спортска игралишта и мјеста која би требало да окупљају људе, а не да их додатно дијеле.
БиХ већ има довољно политичких и националних подјела. Ако се жели нормалан суживот, онда се мора престати са праксом провоцирања једних, других или трећих народа симболима које друга страна доживљава као пријетњу или подсјећање на рат. Јавна окупљалишта треба да буду мјеста мира, спорта и заједнице, а не нова линија подјела.
Надлежне институције зато треба да ураде два посла: да пронађу и казне оне који су запалили заставе, али и да јасно уреде и санкционишу истицање незваничних и ратних обиљежја на јавним површинама када она изазивају узнемирење грађана. Само тако се може посlatи порука да ни вандализам ни провокације немају мјесто у јавном простору.
