Српска православна црква и вјерници 2. августа обиљежавају Светог пророка Илију, једног од најпоштованијих старозавјетних светитеља.
У народу је познат као Илија Громовник, а за овај празник везују се бројни обичаји, вјеровања и забране које се поштују вијековима.
Грмљавина и муње
Према народном предању, Свети Илија небом јури у ватреним колима, а грмљавина и муње сматрају се знаком његове снаге. Због тога се вјерује да на овај дан не треба изазивати његов гнијев.
Шта се 2. августа обавезно ради?
Један од најпознатијих обичаја јесте узимање кашичице меда. Верује се да мед на Светог Илију доноси здравље, па мајке њиме често мажу дјецу по образима како би била здрава и румена током цијеле године.
На Илиндан се одлази у цркву, а у многим мјестима широм Србије организују се вашари, сабори и црквене славе, који окупљају велики број људи.
Шта је строго забрањено?
Према народном вјеровању, на Светог Илију не ради се у пољу. Не коси се, не жање и не улази у винограде, јер се вјерује да би гром могао да уништи љетину.
Postоји и вјеровање да се после Илиндана више не треба купати у ријекама и језерима, јер се сматра да је љето на измаку и да вода постаје хладнија и опаснија.
Народ каже да на овај празник треба избјегавати свађе, љутњу и тешке ријечи, јер се вјерује да доносе несрећу у кућу.
Шта кажу народна вјеровања?
За Светог Илију везују се и бројна временска предсказања. Ако на овај дан грми, вјерује се да ће род ораха и љешника бити слаб. С друге стране, киша на Илиндан сматра се добрим знаком јер најављује плодну јесен.
Позната је и изрека:
„Од Светог Илије, сунце све милије“, којом се наговијештава да љето полако пролази, дани постају краћи, а јутра свежија.
Без обзира на то да ли неко вјерује у народна предања или их посматра као дио традиције, Илиндан и данас заузима посебно мјесто у српским обичајима и један је од празника који се обиљежава са великим поштовањем, преноси Телеграф.
