Акција „Пандора“ спроведена 2014. године, у којој су ухапшена 54 лица на челу са Кемалом Чаушевићем, тадашњим директором УИО, поново би могла доћи у фокус јавности, и то због чињенице да су резултати ове, „највеће“ послијератне акције у БиХ изречене казне затвора од свега осам и по година, иако се тада говорило да се ради о штети од преко двије милијарде КМ.
Најважније:
- Највећа послијератна антикорупцијска акција поново у фокусу јавности
- Комисија разматра одлуку о неспровођењу истраге против 43 особе
- Укупне казне затвора износе свега 8,5 година
- Синдикати тврде да су осумњичени наставили напредовати у УИО
Комисија разматра одлуку о неспровођењу истраге
Наиме, Комисија за борбу против корупције Представничког дома данас би требало да разматра допис Самосталног синдиката државних службеника и запосленика УИО којим траже да се поништи одлука Дубравка Чампаре, сада већ бившег тужиоца Тужилаштва БиХ, о неспровођењу истраге против 43 особе која је донесена 2023. године.
С обзиром на јасну подјелу власти тешко се може очекивати да се директно затражи поништавање наредбе тужилаштва, међутим извјесно је да ће ово питање бити отворено на други начин, односно да ће Комисија кроз одређена саслушања и прикупљање информација покушати ову акцију вратити у јавност.
„Њима је најспорније то што се и послије те акције све наставило као и прије и што су људи који су били хапшени и осумњичени за криминал наставили радити и чак напредовати унутар УИО. Размотрићемо допис и онда ћемо видјети какве одлуке ће бити донесене“, рекао је за „Независне“ Ненад Грковић, члан Комисије за борбу против корупције.
Највећа послијератна акција и наводна штета од двије милијарде КМ
Иначе, у акцији „Пандора“, осим Чаушевића, тада је ухапшено више од 50 људи, међу којима 36 царинских службеника, а међу њима и Горан Маринковић, тадашњи шеф Царинске испоставе Бањалука.
У акцији је те 2014. године учествовало више од 300 припадника СIPA, и многи су ту акцију назвали највећом послијератном акцијом у БиХ у борби против корупције. У том периоду говорило се да је буџет оштећен за више од двије милијарде КМ.
Оптужница је ишла у смјеру да су ухапшени дјеловали као организована криминална група приликом увоза и царињења текстила, обуће и друге разне робе из Кине и Турске. Својим незаконитим поступањем и злоупотребама приликом царињења и напlatе индиректних пореза при увозу умањивана је царинска и пореска основица и на тај начин избјегавано је плаћање увозних дажбина.
Суђења, признања и коначне пресуде
Током суђења Садинет Карић, који је споразумно пристао на казну затвора од годину дана уз обавезу да свједочи на суђењу Чаушевићу, између осталог, рекао је да је директору УИО по камиону давао 1.000 КМ, а незаконите радње односиле су се на период од 2007. до 2011. године.
„Одговорно тврдим да је штета по буџет због злоупотреба у напlatи пореза око двије милијарде КМ до 2011. године“, рекао је Миро Џакула, тадашњи директор УИО, након акције „Пандора“.
На крају резултат цијеле акције је да су, осим Карића, осуђени и Анес Садиковић на двије године затвора те Чаушевић на пет и по година затвора и одузимање имовине од око 500.000 КМ. Првобитно, Чаушевић је осуђен на девет година затвора и одузимање имовине од 1,7 милиона КМ, међутим одлуком Апелационог одјељења Суда БиХ то је на крају значајно умањено.
Синдикат: Осумњичени напредовали умјесто да сносе посљедице
„Наведене активности и након спроведене акције ‘Пандора’ 2014. године и даље су настављене на исти начин уз учешће и напредовање осумњичених и приведених царинских службеника УИО као главних актера који нису сносили никакве санкције и посљедице“, наведено је у допису који ће данас разматрати Комисија за борбу против корупције.
У допису се истиче и да су сви као осумњичени наставили са уобичајеним активностима и задржавањем својих шефовских и других радних мјеста те да се на основу тога може закључити да се учествовање у незаконитим радњама и злоупотребама приликом вршења службених дужности испlatи.
„Остали су на својим позицијама и још им је то била добра препорука за даље напредовање у служби, тако да све наведено изазива оправдану сумњу у незаконито поступање тужиоца Чампаре и злоупотребу законских овлаштења тужиоца и огромних државних ресурса који су кориштени у планирању и спровођењу акције ‘Пандора’, која је на крају неславно завршила“, стоји у допису.
